Delo

36 Д Е Л 0 Сем тога оне еу имале још за задатак, да стављају под. забрану радп иошумљавања, сва гола и непотпуно обрасла места у свима шумама, од чега су готово све комисије чиниле унотребу; и најзад им је било стављено у дужност, да врше размену шума и земљишта у интересу арондирања државних шума, али су при овоме наилазиле тешкоће, тако да се од тога доцније морало одустати једном нарочптом наредбом министровом. Целокупан трошак на ове комисије износио је око 100.000' дпнара. Међутим цео тај рад на ограничавању није добио по том своју завршност, јер га министар народне привреде нпје акцептирао, и ако је њиме било ограничено дотле: 1. државних шума у величини око 106.000 хек. 2. општинских и сеоских „ „ „ 52.000 „ 3. манастирских и црквених „ „ „ 6.240 „ Свега дакле шума преко 164.000 хектара. Министар га нијеакцептирао стога, што је нашао, да су многе комисије веомз погрешно — што и јесте на више места у ствари и било схватиле своју дужност, те су многе чисто државне шуме формално делиле околнпм оиштипама п селима, па чак и прпватнима (н. пр. она за окр. врањски). Сем тога многе су комисије једноставне шумске комплексе, који у природи образују једну целину, при ограничавању делиле по сеоским атарима на многе парцеле, те се отуда стварала грдна пометња. Најзад сам састав комисија, које су при томе веома погрешно биле и назване „комисије за поделу и ограничавање шума“, био је веома незгодан и гломазан, а то с тога, што су у њпх улазила за чланове врло често веома заинтересована лица (из дотичних општина), која су била оптуживана за горосечу, заузеће и др. кривице учињене у шумама о којима сада она требају да суде, те су према томе та лица увек имала пред очима чисто своје интересе п пнтересе својих сељака. Неке од тих комисија биле су погрешно схватиле свој задатак, па су вршиле ограничавање општинских, сеоских, манастирских и црквених шума и тамо, н. пр. у Мачви, где су се међе тих шума пре тога врло добро знале, и које по смислу закона и нпје требало граничити. Тако је цео тај рад био без успеха, и он носле 1893 године није више никако ни предузиман по одредбама заком о