Delo

Б Е Л Е Ш К Е 127 Најбољи доказ величине његове је тај, што је пред смрт па заходу свога живота, добио чувепу Нобелову награду за књижевност Голгота, драма у трп чина, написао Миливој Ст. Предић. Новп Сад, 1908 г. стр. 150, 8° цена? Ова драма, приказпва на пашој uoзорници пре годину и више дана, награђена је другом наградом на драмском конкурсу. Књижара А. Пајевпћа, оштапалаје недавно као засебно пздање те они, који је нису гледали па позорници могу надокнадитп тај губитак читањем ове драме, која свакако заслужује да се о њој каже која реч. Написана је у модерном жапру, п пријатна је за читање. Кад ппсмц измени нека места у њој, онда ће, нема сумње, она пмати своју трајну вредност. Но се сме женити? од д-р М. Савпћевића. Цена 0'50. После недавно објављене и марљиво израђеве своје књпге „Јавне женске", д-р Савићевић намје пружио још једну корисну књпжицу коју, нема сумње, треба сваки интелигентан човек да прочпта. Лаким п леппм стплом изложио .је своје мпшљење, п пзнео савет који се тичу не само оних којп мисле ступати у брак, већ свпх у опште, п та упуства многима ће отворптп очи п пзвући пх из заблуде у којој су раније жпвелп. Die Verfassung Bosniens und der Herzegovvinas од д-ра Нпколе Стојаповпћа. — Када је босанска влада сазнала апкету за уставно уређење Босне п Херцеговине, она је по старој својој традпцпји павлаш мпмопшла позване факторе Срба православнпх п муслпмана п сем 3—4 пезавпсна човека, позвала је само своје ампнаше са злогласнпм д-ром Димптрпјевићем, Куловпћем п Мешвћем на челу. Наравно да п опа 3—4 независна Србипа којп су 8 фебруара о. г. били позватп на анкету нпсу могли да учествују. Једап од њпх бпо је и д-р Никола Стојановић. Он је српској јавности познат по својој штудији „Срби п Хрватп", којаје г. 1902 била поводом оних вандалпзама бесее хрватске фукаре у Загребу. Ник. Сто.јановпћ је написао малу књпжицу илп тачније свој „неодржанп говор“ на немачком језпку. Књпжпца је врло мала пзноси само 14 страна. Писац се у главном осврће на уставеи (?) пројекат босанске владе п полемишућп врло успешно са овом наказом од устава, доказује његову апсурдност са полптпчке п државно-правне стране. Писац. веран начелпма, која је донела сриска народна организација у Боснп п Херцеговпни 7 септембра 1908 стојп на на.јширем аутономпстпчком гледпшту. Ово своје гледиште врло тачно образлаже. Полемпшућн са тако званпм уставнпм слободама, како пх зампшља босннска влада, ппсац поткрепљује своје тврдње разнпм подацпма, којп су нашој публпцп впше мање познатп. Главна карактерпстика ппшчева је концпзност п збпјен стпл, где је он иравп мајстор. Алп п поред тога мп мпслпмо да је ппсац могао мало већу пажњу да посветп аграрном пптању. Тпм впше, јер је он свој рад наменпо шпрој јавпости, која је о овом највећем соцпалном проблему врло погрешно пнформпсана. Али u поред ове мале замерке књпга г. Стрјановпћа, која је угледала света у пајзгодппјем времену, бпће од велпке корпстн нашој иапаћеној браћп у Боснп п Херцеговпнп. Авдина споменица. — Душан Шпјачкп, новпнар, уз сарадњу некпх књп-