Delo

П Р Е Т Е Ч А I Ониска соба, мрачна и Оез пода Дашчапог, нигде ни стола ни клупа, У једном углу асура и крај ње Лесковак, бардак и са водом ћупа. На асури је прекрстио гњати, Господпн Трпша и у слатком миру: Час по час бардак срчано дохвати, Или утањи по неку стихиру. На крилима му закачка и игла, Гајтан и бућме и кметова џока; Ако за сунца њу срећно домири, За вечеру ће бити ока смока. У једном углу десетак дечака. Пред њима цензор озбиљнога лица Једног по једног испптује ђака Зна ли за важност тнтла и ижица. Господнн Трпша кад кад поглед скрене. На њих н па знак цензора устане Заврши песму н бардак накрене II лесковаком по њима омапе. Милорад М. Петровић. +С+ 9*