Delo

ЈУНСКОГА ДАНА Ocehao сам буђење лагано Младости твоје, менп егзотичне; Изгледало ми: још радости сличне Немадох као ову. Нит’ је свањо. Толико сунчан дан, да сам уздано Што до сад жудих за душе обичне, II што ми очи нису више вичне Гледати сунце кад обасја рано. Бежи од снова и сунца што пече. Л Вреломе дану ко да нема краја, Изгубиће се чари твога маја. Твоје he цвеће сагорети јуни, Живот he да те умори и збуни, Због жеге мораш зажелети вече. Влад. СтанимровиЂ.