Delo

у Београду у Софијп свега у проценту свега у проценту Срба

56.294 80.66 431 0.63 Бугара .... 55 008 51.345 75.74 Грка

249 0.36 713 1.05 Јевреја .... 3.730 5.35 8.202 12.09 Немаца .... 4.985 7.15 1.377 2.03 Руса

64 0.10 209 0.31 Турака .... 140 0.20 481 0.71 Француза . . . 88 0.13 249 0.36 Цигана .... 640 0.92 1.642 2.45 Осталих . . . 3.524 5.05 3.140 4.63 Свега .... 69.769 100.00 67.789 100.00 При међусобном поређењу ових процената, не обзирући се на|Србе и Бугаре, излази, да је односна размера између Београда и Софије била за као 100: за као 100: Турке .... 355 Цигане .... 266 Русе 301 Јевреје .... 226 Грке 299 Немце . . , . 28 Французе . . . 277 Друге народн. . 92 Из овог поређења излази, да у Софији има само Немаца мање, а од осталих народности напротив више но у Београду. Напред смо показали, да је 1900 године било у Бугарској свега 1503 становника, којима је био српски матерњи језик. Напротив по попису од 1887 године, било је таких становника 2142, дакле 639 или 42-5 процента више. Од овог броја долазило је на округ 1900 г. 1887 г. 1900 г. свега видински . . . 396 1.610 — 1.214 вратчанскп . . 137 34 + 103 софпјски . . . 546 364 + 182 Овај мали број Срба у опште а у пограничним окрузима на по се, довољан је доказ, да ови податци не одговарају истини. У осталих девет округа било је само 424 Срба и то у округу: плевељском 133, трновском 66, рушком 61, пловдивском 51, варњанском 44, бургашком 27, шуменском 23, старозагорском 12, ћустендилском 8. Од срезова, који се пепосредно граниче са Србијом имао јеСрба у 1900 години, срез: Белоградчик 37, Видин 172, Кула 76, Берковица 3, Вратца 42, Трн 24 и Цариброд 48. Занимљиво је посматрати прираштај код појединих народности, које су настањене у Бугарској и то у периоду између