Delo

СТАНОВНИШТВО КРАЉЕВИНЕ БУГАРСКЕ 147 последње цве пописне године, 1893 и 1900. Тај прираштај је износио код становнпка свега у годишњем процен. Руса

786 10.89 Срба

685 10.47 Француза . . . 250 8.78 Цигана .... 37.417 8.98 Немаца .... 812 2.80 Грка

12.369 2.64 Јевреја .... 5.040 2.29 Бугара .... 382.534 1.91 Само код последње четири народности могло би се узети, да прираштај долази поглавито од вишка рођених; код прве четири народности он долази од досељавања. Број Турака опао је у овом периоду за 30072 или за 0*66 процента годишње, значи, да се Турци из Бугарске исељавају. II ако се из бугарске статистике види да је Срба у Бугарској врло мало, њихов број ипак расте. У Србији пак напротив 6poj Бугара опада. По попису од 1900 године у Србији је било 645 Бугара према 717 у години 1895, дакле 73 мање. Њих је било највише у смедеревском округу (93). У пограничним окрузима било је Бугара врло мало. Тако у округу: крајпнском 55, тимочком 65, пиротском 31 и врањском 18. Ово је најбољи доказ, да је у Србији стално настањених Бугара врло мало, јер не да се предпоставити, да су они при попису затајавали своју народност, или да пх је сам пописнвач упнсивао као Србе. За Бугарску може се напротив тврдити, да је при понису некоректно поступано у погледу на податке о матерњем језику. 5. В е р а По вери има у Бугарској највише православнпх становника. По вери подељено је станвништво на седам група. Године 1900 било је становника вере по варошима по селима у опште православне . 587.591 2,432.408 3,019.999 мухамеданске 106.851 536.449 643.300 мојспјеве . . . 32.482 1.181 33.663 католпчке . . . 8.952 19.617 2S.569 протестантске . 2.590 1.934 4.524 10*