Delo

X У М 0 Р и с т 17 Потражио је лека у философији живота, и таман да га нађе, а оно се пред-а њ пспречи какав шнајдер, шустер, фурунџија, бакалин, касапин, млекар, газда од стана или каква друга људска гусеница која философију живота претвараујад и чемер. Роди му се дете, прооди, прва му реч „мама“, друга „тата“, и одмах трећа „папа“. Он зна смисао те треће речи и већ инстинктивно рачуна са већом потрошњом хлеба у својој кући. Миле му прве две детиње речи и на крилима безграничне радости и среће узносе га у царство блаженства, али му трећа некако чудновато и кобно звони. Па онда и све друго што се за кућу и децу као чичак лепи, све му то тако исто кобно звони. Бабица, поп, лекар, апотекар и опет, сачувај Боже, поп, све су то речи које, парочито за њега, тако много и тако страшно значе. И живот му нун разноликости, непријатннх разноликости, и досадан, до Бога досадан, — досадан до туге. * ❖ Кад је последњи венац, као знак признања, донео кући, жена његова замисли се на тим венцем. — Ово прилично кошта? — рече она. — Мора бити. — Па зар не би боље било да је то иризнање изражено у готовом новцу?... Макар и за иоловину вредности овог скупоценог венца? — Како да ти кажем... не зпам... — Боље... боље би било... — Можда ... — А зар га ти не би могао вратпти цвеИару који га је израдио?... Покушај бар! — Е, то не иде... Како би још то изгледало?!... Па где је онда мој лични понос н моја слава?! Жена се кисело осмехну, ошамари једно своје дете које ју је за скут вукло због некакве своје нотребе, н иосле дугог ћутања настави говорнти: — Слушај, п овако даље не пде... У Србнјн се не живп од литературе... II шта то најзад зиачп: пме, веицн, слава, а овамо бптн убнца своје нороднце н самог себе?!... Толики надДело, књ. 52. -