Delo

334 Д Е Л 0 Он ннје могао да иозна своју собу, гледајући оздо на извијене пожице од стола, на корпу за хартије и на тигрову кожу. Брзи корацп слуге, који је ишао по гостинској соби, принудише га да се прнбере. Он напрегну мисао и појми да је на поду, а спазивши крв на тигровој кожи и на својој руци, разумеде да је пуцао на себе. „Глупо! Промаших“, проговори он, тражећи руком револвер. Револвер је био поред њега — он га је тражио даље. Тражећи га, он се потегли у другу страну и, не будући у стању да одржи равнотежу, паде. Елегантни слуга са бакенбартима, који се више пута жалио својим иознаницима на слабост својпх живаца, тако се уплаши, спазивши господина на поду, да га је оставио онако огрезла у крви и одјурио да тражи помоћ. Кроз један сат дође Варја, жена братова, и уз припомоћ трију лекара, по које она посла на све стране и који дођоше у једно време, она намести рањеника у постељу и оста код њега да га негује. XIX Погрешка Алексија Александровича, која беше у томе, што он, спремајући се за састанак са женом, није промислио о тој случајности да ће кајање њено бити искрено, да ће он опростпти а она неће умрети, — ова погрешка, кроз два месеца иосле његовог повратка из Москве, изашла је нред њега у свој својој сили. Али погрешка, коју је учинио, произашла је не само због тога што оп није промислио о овој случајности, него и зато што он до дана састанка са болесном женом није познавао своје срце. Он се први пут у животу крај постеље болесне жене иредао оном осећају умилнога саучешћа, који су изазивале у њему патње других људи и којега се он раније стидео као штетне слабости; и жалост према њој, и кајање за то што је желео њему смрт, а што је главно, сама радост праштања учипили су да је одједиом осетио не само стишавање својих мука, него и душевни мир, што он пикад раније није осећао. Он одједном осети да оно исто, што је било извор његове иатње, постаде извор његове духовне радости, оно, што је изгледало неразрешиво, кад је осуђивао, укоравао и мрзео, ностаде просто и јасно, кад је праштао и волео. Он је опростио жени, сажаливши се на њене патње и кајање. Он је опростио Вропскоме и жалио га је, особито кад је