Delo

42 Д Е Л 0 вета, мали савет (consulium minus) и општи савез (consulium maj'us). Ту је било и других чиновника, што је зависило од прнроде н знатности корпорација. Сви члапови били су саниклетници. При ступању у дужност полагана је заклетва. Консули су издавали разне уредбе, поглавито правна наређења, која су хтели да иримењују; у томе су они били законодавци. Ови су истп консули и судили у парпицама корпорације, према обичајнма и њиховим сопственпм наредбама; ако би се десило да по предмету парнице није било ни ранијег случаја, ни иравила, ни обичаја, они су се управљали по правичности и своме искуству у пословима. Од тринаестога века већ је било утврђено као правило, да се прописују одредбе за кориорације у статутима; и тако, ови статути, који су садржали прве одредбе писаног трговачког закона, нису били ништа друго, до скуп одредаба изложених у заклетвама консула и решењима судским. Трговачко је право, дакле, потекло из многобројних извора. У животним потребама постали су обичаји, који су, пошто су их консули и судови применом признали, уношени у писано трговачко право уписивањем пресуде у статуте. Чим неки случај није био познат и ннје се налазио у статуту, ни у правилима обичаја, а појавио би се у животу, попуњавана је нразнина унпсивањем пресуде у статут. Најпосле, трговачко је право имало још један извод, али мање обилан, у заклетвама консула. Сва ова три велика извора за стварање права нашла су се усредсређена у једним и истим рукама: обичај, правознанство и закон. Уз нрипомоћ ових елемената настаде брзо развиће трговачкога ирава. Моћност плодности свакога од овнх елемената појачавала се њиховом заједнпцом. Благодарећи тој околности што су практични људн били у нсто време и судије и законодавци, нове потребе трговачког живота дејствовале су одмах и на право. С друге страпе, закоподавна власт усљед јединства са судском влашћу, имала је жив и плодан утнцај. II ако је једипство ових двеју власти, што су биле усредсређене у једпим и истим рукама, представљало опасности, што је у модерном уставном ираву одвојено, ваља опет признати, да је оно успешно деловало па брзо развиће и напредак овога нрава, јер је допуштало, да се пепрестано утпче па пнсапи закон.