Delo

44 Д Е Д 0 тати. Те нарочите одредбе трговачкога права улазиле су у статуте те варошн. Ова' трећа врста статута стајала је изнад друге две од којих нису могли одступати и сачињавали су једно опште право за све грађане. Унификација између права разних вароши долазила је поглавито нз два узрока. Прво што италијанске вароши, одавајући се трговини, имале су и саме између себе многобројне односе. Постанак права у једној вароши био је брзо познат у другима; па како је свака варош завидела другој, то је налазила интереса да и она има то исто право као корисно за њу, и те су се одредбе, које су биле добре, одмах уводиле н по другим варошима. Друго, унификација је била олакшавана и тиме што су се у инострапству Италијани удруживали. Још из одавна Пталнјанп су били створили колоније и факторије, било на Истоку било на Западу. Чим би се у иностранству нашло неколико италијанских трговаца они су образовали одмах удружење слично онима у њиховим родним местима. У тим колонијама уводили су опште право за све чланове сакупљене из разних италијанских вароши. Ово колонијално право, које је чинило и било уједињено право нз разних закона метропола, утицало је на унификацију права италијанских вароши са којима су колоније остајале у односима. Благодарећи овим разним елементима за унификацију, италијанско трговачко право представљало је ако не потпуно јединсгво, а оно бар једнообразност, која је довољна, да се може сматрати као опште право, а пе као пеки низ посебнпх права. Из овога се сад да разумети за што је реакција против римскога и канонског права уснела не само у образовању и стварању обичаја, који одступају од оба права, па се чак, по овпма, и забрањују, већ и у установи једног новог права. За све ово има се благодарити корпоративном уређењу италијанских трговаца, који су имали духа да нађу и створе нове одредбе и нова уређења, те су имали и могућности и велпке лакоће, да створе ово право, а за што је оно било ново и чисто трговачко и то се да разумети: трговци су га створили и доносили само за себе и своју варош и своје трговачке послове. Међу тим одредбама било је и таквих, које би биле добре и за цео остали свет; али код ових трговаца није било никаквих разлога да доносе законе н за друге, а нису ималн ип тако