Delo

ЦРНА МАШНА 51 Адв. Е па онда пусти га нека уђе. Видећемо које... млад, стар? Писар. Не бих умео рећи. Адв. Како је обучен. Писар. Рђаво. Адв. Просјак какав? Писар. Ох! не бих рекао! Адв. Ех, добро... пусти га. (Човечуљак стоји нерешен. Адвокат јаче). Пусти га да уђе! (Писар излази и враћа се пуштајући испред себе непознатога). Сцена друга Адвокат и Пијетро Селва. (Улази човек нагрђена лица; чело набрано, око намргођено, светло и неповерљиво. Аљкаво обучен, у руци држи поабан шешир од филца и прутић. Машна црна, ципеле и панталоне покривене прашином. Адвокат устао на ноге. Непознати застаје и гледа га нажљиво за који тренутакне говорећи ни речи). Селва. Желео бнх да говорим с вама. Адв. Као с адвокатом? Селва. (Гледајући га пажљиво, пошто је најпре бацио поглед на писара). Да. Адв. (Писару). Пдите — и затворнте врата. (Ппсар изнђе, а адвокат седне). Седите молим вас. (Непозпатп прпђе писаћем столу II тихим, несигурпим гласом, али тоном поуздапим). Селва... Могу лн ја овде говорити слободно? — Вп ме нећете издати, је л’те? Адв. Шта говорите? Моја је дужност... Селва. (С горким осмехом) Дужност... (Пауза) Ех. већ! (Другим тоном). Јесте лн читалп јутрошље новине? Адв. (Искрено). Читао сам... зашто?.. (Тражн међу хартнјама). Селва. (Снажно) Немојте, оставнте... рећн hy вам сам, ко сам. (Гледајућп га опет пажљиво очима светлпм од су. а). Ох! Не дрхтпм од страха, не. Један човек у мојим околностнма не зна више за страх, не бојте се ннчега. Ако ннсам поверљив пмам својих разлога и онп су јакн. — Можда ћете ме после разумети. (Пауза. Затим хладно). Убно сам једног човека. Ја сам анархиста Пијетро Селва. (Адвокат учннп једап лак покрет, а 4*