Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 61 се по песрећи што слична ономе не догађа и у њеној ближој околини, у ономе народу, коме се је она — и ако незвана наместила за браниоца и усрећитеља, а који њу опет, за те услуге, доста лијепо награђује? Племенито и човјечно је од Смотринијех људи, што се они згрожавају над коморанскијем крволоштвом, али би и нлеменитије и човјечније било, да се они, не параде ради, него тврдом намјером да проуче озбиљпо и основано народне јаде и невоље, прошећу нашом земљом, да загледају у сваки занемарени њен кутић, да се разговоре са кукавнијем сељаком, те би, увјерени смо, дошли до закључка, да су, уз пероноспору, уз тучу и поводње, и коморанске тортуре једна велика н преголема биједа за паш народ. А кад би се о томе увјерили, племенита бн им срца проплакала и нај страшнијом клетвом загријала против дивнијех људи, те бн, на име човјечнсти и у свијету доброга гласа, тражпли за њнх најтежу казну“. Овај је чланчић прожет најфинијом нронијом према људима око Смотре Далматипске. То бијаху, пајпослије, самп људп, који су били на влади. Мало касније почели су излазитн у Српском Гласу члапцп под надписом Тортуре у Буковици. Доносим нх у цјелини у овим успоменама. Доносим их с тога, што нх пико није прочитао у листу, јер их је власт забраппла. Доноспм нх и ради чињеница, које се наводе у њима, а којпх има п данас, и ако врло ријетко. Доносим их и ради ношљедица, које су ти члапци изазвали у Буковици. Чланци су писанн у облику ппсма из Буковице уреднику листа. У 38. броју Српскога Гласа штампан је први чланак: „Под утиском највећег огорчења, уврпјеђенн у сред срца и уцвиљенп до дна душе, узесмо перо, да Вам јавнмо, да су коморанске тортуре, о којима недавно бјеше рнјеч у Вашему листу, у пуноме јеку овдје код uac. Ова наша запуштена и занемарена — зар н зато што је српска — Буковнца. као да је осве згодна за извађање пајкрволочннјнх експеримената са стране бијесних и обпјесннх, а тобожњих чувара јавнога мнра и поретка. „А н како, да пе буде, кад ннједап од иаше внсоко положепе госиоде пп за лијек да крочн погом у овај наш крш, да разгледа и да се распита за наше јаде н певоље, и кад је сва власт усредоточена у пеколиципн њпх, којпма морамо да за-