Delo

10 Д Е Л 0 Из ових релативних бројева видимо, да је у мају, јуну, јулу и септембру било више женских него мушких, да је дакле утицај времена био већи код женских него код мушких. Ово долази отуд што се као најважнији узрок самоубистава јавља код женских дуготрајна болест, која је у топлим месецима несноснија, а с тога и нагон на самоубиство већи. По годишњим временима долазило је од сто самоубилаца од 1.200 самоубилаца н а мушких женских мушких женских пролеће 32‘01 30'95 384 371 лето 27*63 32*50 332 390 јесен 22-17 20-31 266 244 зиму 18-19 15'24 218 195 у опште 100*00 100*00 1.200 1.200 Мушких самоубилаца било је релативно највише у пролеће, а за тим је проценат нагло али правилно опадао. На сто самоубилаца у пролеће долазило их je лети 86, у јесен 69 а зими само 57. Женских самоубилаца било је највише лети а најмање зими. На сто самоубистава извршених лети, долазило је таких у пролеће 95, у јесен 62, а зими само 50. Из овога излазида је утицај времена на учестаност самоубистава био код мушких правилнији него код женских. Поредимо ли проценат мушких самоубилаца са процентом женских, налазимо, да је на 100 првих долазило ових другпх, у пролеће 97, лети 118, у јесен 92 а зими само 89. 4. Самоубиства по брачном стању. Од великог је интереса посматрати самоубиства по брачном стању самоубилаца. Постоји факт, да је међу самоубицама релативно највише удових и разведених. Нарочито код мушких долази највише самоубилаца на разведене. Ми ћемо овде изнети прво укупно (за оба пола) број самоубистава по брачном стању а за сваку годину посебице. Број самоубилаца нежењених ожењених удоваца у години и неудатих и удових п удовица разведених 1898 34 85 11 1899 34 88 19 1900 40 88 16 —