Delo

ТУМАЧЕЊЕ фнЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 271 III Џипсова статика и Хемхолцова динамика су недовољне за тумачење свих појава физичких. Има система иреверзибилних за које је недовољна горња механика. Такви су системи где се мора водити рачун о трењу и онда се, поред поменутих количина у D? Alembert-овим једначинама, уносе још и акције од трења. Ова акција зависи од параметра а, његовог извода по времену dct . ^ температуре и још од спољних сила. Ова акцпЈа није нула кад су и генералисане брзине нула, јер трење тежи извесној позитивној количини. За кретање овде имамо две једначине, dct . đct од којих je Једна, кад je ^ позитивно а друга кад je негативно. Услови су равнотеже дати овде са две неједначине, које изражаваЈу да је А — ^ мање од пзвесне позитивне количине. У статици трења има више равнотежних положаја од којих је гранични случај права равнотежа, а остали се зову лажне равнотеже. Нова је механика у перманентним променама. Нека систем зависи норед температуре још и од једног нормичког параметра, на пример нека је то затегнут конац. Тежа је спољна сила. Ако се промени јачина затезања и температура дужина се конца мења, ако се смањи тежина затезања и температура за онолпко, колико је мало час била повећана, дужина се конца смањује алн неће бити једнака са нрвобитном дужином — конац се деформише стално. Значи да имамо два односа независна, према томе, да ли су промене између спољних узрока и параметра у у једноме или другоме Схмислу. На овај се начин обичнпм познатим једначинама механике додају још поменута два односа, у који улазе извесне карактеристичне количине за системе перманентних алтерација. Поред еластичних деформација овде долазе и појаве магнетске хистрезије, која се састоји у томе што парче челика задржава ориентацију молекуларну, свој магнетизам и кад узроцп за то престану. Такав је случај и код поларизације диелектричке и хемијских процеса, који се оглеДаЈУ У разним трансформацијама елемената на пр. сумнора, код апсорпција водене паре извесним једињењима и т. д. Овде се обично разликују две врсте хистрезије: еластичка и хемијска.