Delo

272 Д Е Л 0 Да би се ове појаве могле механиком тумачити, ваља поред спољних сила, силе инерције, ради примене D’ Alembert-овог принципа, узети још у рачун и силе вискозности. Механика електричних струја има са обичном механиком заједнички принцип консервације енергије сила: овде су системи одређени са две врсте параметара: оним, који одређују стање система и брзинама разних материјалних тачака. Први се параметри налазе у унутрашњој енергији, други у кинетичкој енергији. За одредбу система електричних струја улазе као параметри електрични флукс — то су изводи по времену електричне густине. На овај начин се систем доводи у зависност и од локалног кретања и од кретања електрицитета. Поред познате две врсте енергије овде имамо и енергију електрокинетичку. За прелаз са статике на динамику овде ваља знати односе зависне од вискозности система електричних. Такав је један однос исказан Ohm-овим законом, за режим перманентни. За појаве индукције ваља водити рачуна о ослобођавању топлате (Џул, Пелтије) али су и ти услови недовољни, ради чега се уводе још електричне силе, електромоторска акцпја индукције и тражи образовање енергије електрокинетичке. Хипотеза је да овде ентроиија не садржи израз за електрокинетичку ни израз за кинетичку енергију, и да су акције виекозности одређене Ohm-овим законом недовољне. Кад се зна облик система наелектрисаног и зна дистрибуција струја помераја и кондукције, зна се и функција — потенцијал електродинамички (Neumann, Weber, Helmholtz). Рад je електродинамичких сила једнак са опадањем ове функције. Електрокинетичка је енергија потенцијал узет са супротним знаком. Овде је јасна разлика од обичне механике, где је целокупна енергија: сума од два члана кинетичке и потецијалне енергије. До механике се електромагнетске слично долази. Тотална се енергпја код магнетских појава добија, кад се енергији система, узимајући систем без струја, дода енергија електрокинетичка. Опадање потенцијала електромагнетског једнако је са радом сила између струја и магнета.