Delo

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 273 — ТРЕЋА ГЛАВА I). Иверција и прирцип акције и реакције — II). Маса и сила — III). Елементи механпке: простор, време п материја. I Одвојено у природи не постоји ни материја ни сила, нити се до појма о времену и иростору може доћи ако се не прате промене међу појавама материјалнога света. Сва су четири елемента трансцедентне природе, или боље је узети да су само три елемента таква, ако материју и силу сматрамо као нешто тако слично, да се материја и сила дају сменити енергијом, пошто се једно из другог да извести, јер се ти елементи осећају само услед промена или кретања, пошто се узроци свих промена налазе само у кретању. Код сваког кретања мора бити предмета који се креће, и класична механика обележила је битну особину предмета, који се крећу, називом инерција, и то ону особину, због које се тела противе ма каквој промени, миру или кретању, према томе да ли је тело исто било у кретању или у миру. Значи ако се савладају сви узроци и тело дође у мировање из тога се стања не може поставити у кретање док се не савлада отпор тела да му се мировање поремети; и обратно ако је тело у кретању опо се такоће опире да се то стање поремети и мора се тај отпор савладати да се у мир дође. Овај отпор материје према променама назват је инерцијом. Инерција је битан карактер свих тела, то је особина масе (маса је материја у јединици запремине), количине непроменљиве код тела, на чему н почива механика и хемија. Услед инерције се светови крећу у васиони и све појаве збивају у овим световима. Услед инерције се живи, развпја и привидно нестаје и промене се све збивају услед ње. Њутн, творац појма о инерцији, сматрао је инерцију као сплу, која почива у материји и моћ која даје материји особину да се опире променама. Пошли од ма које иоставке о матернји, а све иду на то да је сведу на кретање извезних корпускула: атома, електрона вихора етерских и код свију, инерција, као узрок промена, има извора у кретањима тих корпускула. Нривидна стабилност тела, молекила, атома и етра лежи у нарочитом динамичном стању тих средина, што је зависно од брзине тих делића, а та динамичка стања извор су инерцији масе — материје. Прелаз из једног