Delo

ЗАШТО НИЈЕ ИГРАЈ1А 23 — Кажу ми да врло често мења квартир, а у ово последње време као и да нема квартира... Дама се господствено насмеја. — Но, лепа персиектива! Кад се портир уклонио, онда се дама замислила; замислила се о позоришту и његовом директору који ни квартира нема. А међу гостима наста обратно расположење; они нису били више замишљени. — Не рекох ли ја! — рече оно друго лице и усхићено стави себи ирст на чело. — Она је!... Ама моје око што ошацује, то мора бити тачно!.. И брава кад оком одмерим, једва да ћу се за једну-две ћулбастије преварити! Сад је ситуација била чиста, и господин начелник, познат и приватно и званично као велики поклоник женскињу, даде својој фантазпји на вољу толике слободе, да оне нису искључивале и најслободније жеље, прохтеве и инстинкте његове. II после краћег разговора и доста живог обавештавања у томе смислу, оно друго лице устаде иза стола, учтиво се приближи дами и још учтивије јој се представи, при чему изређа и целу своју титулу, т. ј. рече да је марвени лекар у оставци, јер је због неправде на демостративан начин дао оставку на државну службу, и да је сад, благодарећи срећном случају и Класној Лутрији, приватје. II најпосле с гордошћу додаде још и то, да му интимна дружба са г. начелником више импонује него ма какав положај у државној служби. Његови манирп били су у истини смешнп, као што је у опште смешан паланчанин, па још притом марвени лекар, кад се стави у позу отменог великоварошанина, али дами то као и да није падало у очи, вероватно стога што је била зачуђена и приметно збуњена толиком слободом тога другог лица. II она се њему представила. — Дакле, ви сте наша мила и драга гошћа коју сви ми са толико радости и нестрпљења очекујемо?! — Да... Хвала вам. — А ја баш са госпон начелнпком целог вечера само о томе говорим — рече то друго лице и ноказа руком на г. начелника. Гошћа се на то само љубазно смешкала и притом љубазан поглед бацила на г. начелника.