Delo

-278 Д Е Л 0 електрони и изгледају тим тежи зато, што су мањи. Ово мање, што изгледа апсурдно, тумачи Поенкаре тиме што узима да се овде појам корпускула идентификује са празнином у етарском медиуму, једино стварном средином, која има инерције. Како нисмо још начисто о природи позитивних електрона морамо узети да имамо и неутралне атоме, чиме би сачувалп стари појам масе, а са њим и инерцију механичку. Услед очекивања да се извесне промене код светлосних и електричних појава јаве, због обртања наше земље, тражила се је потврда горњих теорија о електронима, али на жалост сви су покушаји до сада били безуспешни. Лоренц је закључио да сви атоми, сви електрони позитивни или негативни, морају имати инерцију промењљиву са брзином и то по истом закону. Сваки се материјални атом састоји из електрона позитивних, малих и тешкпх и електрона негативних, великих и лаких. Што пак обична материја за нас не изгледа да има електрицитета, разлог је, што су две врсте електрона на близу јачине исте. У овој теорији о материји нема праве класичке материје, у место ње долази празнина у етру и инерција произилази од етарскога медиума. По Ланжевену материја је течни етар и кад се маса креће, то није кретање овог течног етра, већ се кретање састоји у згушњавању етра што се врши од слоја на слој етра а позадине се враћају у првобитно стање етарске средине. Кретањем масанечува своју индентичност. IIII Противу теорија електрона, што у осталом још ни издалека није тачно, устао је највише Gustav Le Bon, који је електроне назвао једном од нејасних менафизичких заблуда новог времена. Полазећи од хипотезе, да је извор свих сила физичких у ослобођавању интератомске и молекиларне енергије, услед дегредације материје, услед промене равнотежних, привидно стабилних стања тела, молекила и атома, дошао је он до тога да је материја оно исто што и енергија. Како се код радиума природно врши распадање материје, он налази, да ће улога науке будуће и цела техника бити сведена на тражење начина да се ослободи та везана енергија, тај резервоар енергије, што чини материју. Услед тога, што се ослобођавањем енергије везане један део може корисно употребити а други се губи, нарочито пак стога што је корисност условљена принцппом ен-