Delo

ТУМАЧЕЊЕ фнЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 279 троппје, који лежи на могућности стварања разних нивоа, танзије, да се промене десе, извео је le Bon: да се материја губи и пропада, као и сила, и да је свршетак света у враћање у униформно етарско море, из кога се, без каквих снољних узрока, не може замислити кретање и стварање вихора, који су дали атом, молекил и сиетеме материјалне. Дисоцијацијом атома материја се распада. Дематеријализацијом се материје успостављају везе између тела мерљивих и немерљивих, материје и етра. Материја, услед ослобођене интератомске енергије, може дати колосалне силе без спољњег рада и узрока. Готово све силе физичке: светлост, топлота, електрицитет имају изворе у распадању материје и интератомској енергији. Сила и материја су два назива за исту ствар. Материја је стабилнији равнотежни положај интератомске енергије, а силе представљају нестабилнији положај исте енергије. Према овоме се материја трансформише стално у енергиЈу, пошто енергија није ништа друго но материја, сви процеси ннсу ништа друго до нарочито динамичко стање интератомске енергије. Атоми постају из етра, то је вихор етарскп бескрајне брзине. Атоми изгледају као сунчани систем, они су склопљени из корпускула етарских, који огромном брзином ротирају око једног или више центара. Молекили су слични системима атомским. Интермолекиларна енергија је мања од интератомске. Тела постају из молекила, као атоми из етра. Ако се буди каквим узроком ослаби брзина делића етарских онда се впхор етарски, који даје атом, враћа у свој првобитни положај (првобитно стање) етарске средине, као што вихор водени изчезне у океану. Инерција у овом систему долази од кретања етарскпх честица у атому. Овде нема две врсте инерције и како је електрицитет, као и све остале силе еманација енергије, услед дегредацнје материје, то и нема овде нпкаква разлога узимати у помоћ електро-магнетску инерцију за објашњење самоиндукције. Оба су ова система логички оправдана у многом и дали постицаја и могућности за велики број савремених открића. Оба система застају на двема хипотетичким стварима, чиме се не да обићи наше раемишљање о суштини материје. Теорија електрона се зауставља на шаржи елактричној, као нечему,