Delo

ТУМАЧЕЊЕ фнЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 281 рад одвојен од топлоте, да се размена између рада и топлоте врши слично размени између новца и робе, и да је слично са нреласком топлоте у електрпцптет и обратно. Рад постаје из кретања, кретање из рада, једно и друго су два само назива за псту појаву — материјално кретање. Како је пак број физичких средина разнолик то су и кретања многобројна и отуда повода, узрока за разликовање разних физичких појава. Ако се према изложеном пође од основнпх динамичкпх једначина, постављених на основу нринципа акције и реакције, између узрока (сила) н њихових ефекта, који су за обично механичко кретање изражени брзинама. а за друге појаве, као што су разна стања топлотна, економска и др., изражена другим параметрима, притиском, запремином, тражњом, нонудом и другнм, онда се проблеми разноврсних кретања своде на механичке диференцијалне Једначине. Потпуна су решења овпх једначина нреко интеграла првога реда, међу којима један носи назив односа рада према живој сили, обухвата суштину принципа одржања енергије. За тачно решење питања механичких, у случају познатих почетних вредности, који одређују полазни положај и уз то полазно стање, било оно одређено брзином или другпм елементима, нотребан је одређени број првпх интеграла. Број ових интеграла, међу којима интеграл живе силе, заузима најугледније место, потребан за гштпуно решење питања зависи и од природе укрока, коме се приписују промене или кретања. Међу првнм интегралима основних дпнампчких једначина нема става Карнотовог, принципа ентропије. Овај закон изведен нз посматрања топлотних појава, који у себи носе обележје трансформационог кофицпјента топлотних промена н рада, не да се извести из чпстих механичкпх једначнна. Општост прпнципа енергије изгледа као да ue вреди за став о ентропији. Каква је пак крајња прпмена става о ентропијп и енергпји, ако се са система консервативних нређе на целу васиону п шта они садрже у себи, видеће се из овога што ћу изнетп, а што је узето но Поенкареу, које је он исказао у уводу своје термодинамике. Пзнећемо смисао овпх закона не само са гледишта механнчког већ и физичког и нарочито нагласити у колико се могу изменптп промењеннм теорпја о материјп. Према ономе што смо у уводу изнелн, нромене су немогуће, јер је став о енергијн везан, пошто је интеграл дпнамичких једначина. за Дело, књ. 53, 19