Delo

336 Д Е Л 0 зове Финаленски Акт, а предлог Буџета — Финанеиски Законски Предлог. Садашњи случај још је јачи него и онај од 1861 године, и Лордови су имали добро да проуче целу политичку ситуацију, и да покушају да ли бар делимично могу да освете пораз од. 1861. Од како је данашња либерална влада на управп, Лордови су одбацили њене најважније законске предлоге: један који се тицао наставе — Education Bill; и други који се тицао производње и продаје алкохолних ппћа Licensing Bill. Оба ова предлога дубоко су засецала у живот народни, а други још и у интересе великих индустријалаца, и оба су била, и данас су, међу најважнијим тачкама либералнога програма. Лордови пребацују г. Лојд Џорџу да је у свој предлог Буџета унео многе одредбе Licensing Bill’a које су они одбацили; да у њему, сем једног необично оригиналног пореског плана, има веома великих промена у законима и установама; да се тим Буџетом, под маском новчаних закона, уносе извесне нове ствари у закон о својини, и у друштвене и класне односе, које би требало поднети у облику обичних законских предлога; да се тим Буџетом уноси један револуционаран принцип порезивања, порезивање капитала, место прихода, принцип који може да доведе до конфискацпје својине у будућности — јер у принципу нема разлике да ли се узима 1 или 10 шилинга од сваке фунте стерлинга капптала; да се њиме уставовљава један нов суд за расправљање пореских питања, и на тај се начин допушта да владпни чиновници раде као судије у име владе, мешање извршне власти и послове судске власти, што је повреда принципа поделе власти, бедема енглеским уставнпх слобода, по опште усвојеном мишљењу још од доба Монтескија. Доиста, Лордови су се, са свога гледишта, могли да запитају: шта све може да садржи један енглески предлог Буџета и какве могу да буду његове димензије? Какво је држање могао да заузме Горњп Дом? Да лп је њихово право измене и допуне било застарело неупотребом, п ко има то да реши кад један Дом нарламента не може да контролише други, нити се у односе између оба Дома могу да умешају министри, нпти то хоће да раде судовп. Са гледишта Доњег Дома уставни обичајп имају обавезну снагу, а по мшпљењу Лордова њпхова права никад не могу да застаре