Delo

БАРОН ЕРЕНТАЛ II Г. ИЗВОЉСКИ 357 толда, који заступа Фрању Јосифа у Петрограду, и како ће тамо наћи барона Ерентала, то ће се он брзо распитати колико има истине у том гласу. У Бухлавп су се та два министра састала 2/15 септембра. Ова псторпјска сцена се даје лако замислити. Г. Извољски, осећајући живо да је великодушно опростио свом супарннку, бпо је готов за нов скок у впсоку политпку. Јер га је његов успех са Јапаном и Великом Брнтанијом поучпо у највншој врсти државничке тактпке. Барон Ерентал је Пристао радо: његово лице, слнчно пуном месецу, бпло је пуно осмејака; пре но што би изговорио неки слог, могао му се на лицу прочитаги; п извесна тајанственост скрпвена у благостп огледала ее на њему. Пптањс о окупираним покрајпнама није, може се рећи, нн један првн додпрнуо. Оно је, тако рећи, лебдело у ваздуху; и прве речп, које су изговорене о полптици дале су одговор на питање. Барон Ерентал је с почетка говорпо опрезно. „Околностп могу нагнатп Аустро-Угареку, да сједпнп покрајине са монархијом — то му је била формула; на питање, К0Је ј°ј Је следовало: „Шта бп онда Русија радила?" — Руспја би трептала од гњева“, рекао је г. Извољски. Аустрпскп државник је мпрно слушао, доклегод је његов колега давао податке за своја тврђења. Па онда се окрете г. Извољском и рече: „Ја не знам зашто правптп толико ларме око једне стварп, за коју цео свет зна да ће доћи. Европа нас је баш ради тог иослала у провпнције. Руспја је закључила с нама тајни уговор, који Вп добро познајете, да бп отклонпла све такве тешкоће. Ви признајете Ваше обавезе, држпм, и спремнп сте да им се можете одазвати?" — „Без сумње“, одговорпо је заступник Русије. „Остаћемо при своме предузећу. Али даље нећемо ићи; ја мислим, Ви видите, као и ја, да оваквпм држањем није псцрпено иитање, нитн пак иједан од његових пзгледа. Оно је за двадесет година нстерало много корена. Велпке Силе су запнтересоване у Босни н Херцеговнни. Оно је европска ствар; а осим тога оно има и других веза: еа Србима, Бугарпма, Турпима и Русима. Уговором нзмеђу Аусгрпје п Руснје с једне стране, а између Аустрнје и Турске с друге било би много добнвено. Али то не бн још било доста. Далеко од тога“.