Delo

370 Д Е Л 0 управа нити их је чему научила, нити је допринела да штогод забораве.1 Расуло, угњетавање са природном последицом: буне, не скидају се никако са дневног реда. Слободна браћа не могу да буду равнодушна на вапаје браће под јармом. Није то све. Читав је век како су балкански хришћани, не заборављајући да су различног порекла, (види о томе дело Кузинера, главног франц. конзула у Македонији и чувеног нумизматисте,) заборавили под теретом заједничке несреће, своја стара ривалства. Великим силама, ту не рачунамо један или два изузетка достојна части, није се допао овај народни ренесанс, који осујећава унапред смишљене планове о будућности Истока и начину поделе Пољске.1 2 У место да раде на измирењу, подпирују мржње; помажу час једног час другог, но увек на штету трећег. Тако су створена ривалства врло погодна за муштерије. Балканске државе имале су велике штете што су се ухватиле у овакво коло. У место да теже за. политиком савеза и узајамних попуштања, трудиле су се да потисну своју браћу. Резултат оваквог апетита којим се није умело управљати и ових нретераних амбиција био је, с једне стране, савез Турске са Европом; с друге, скупе и крваве борбе око превласти. Јасно је, према томе, да свака од поменутих држава, место да се посвети једино своме економском развијању, мора да држи војску много већу него ли што јој то средства допуштају,3 пошто истовремено има да се чува од угњетавања мусломанског и од ненаситих жеља својих суседа. Шта више, вглике силе боре се данас готово више за пијаце него ли за територије, пошто су војничке наруџбине на Истоку веома знатне. Ретко је да која балканска држава почне реорганизацију своје војске, а да тим не озлоједи једну или неколико, великих европских држава; а њој је, међутим, исто тако нотребна добро организована војска као и потпора тих великих држава, 1 Реч је о управи султана. Дај Боже, да нова управа промени метод колико у пнтересу хришћана, исто толико и у свом властитом. 2 Видите радове Алберта Сорела о Источном Питању у XVII веку. 3 У Србији 26% од буџета троши се на министарство војно, а 26% на одужење дуга, који се, готово цео, посредно или непосредно, утрошио на војничке издатке, или на непродуктивне економске издатке. Исто тако може се овим издацима добар део дипломатских издатака и скоро сви тајни издаци. Да је другојачија међународна ситуацпја, државе би имале здраве финансије п повољан економски положај.