Delo

372 Д Е Л 0 од 95 милиона, с тим да целокупну наруџбину за артиљерију изврши у Француској. Овај зајам није био толико важан као неки известан капитал, јер беше закључен са француским банкама по 861 место 79 процента, колико као сама погодба. Па ипак само људи који су слабо познавали источна питања могли су мислити да Србији сад настају лепши дани. Страшно искушење очекиваше је: царински рат са АустроУгарском. 111 Царински рат са Аустро-Угарском. Овај рат, у истини, није дошао после закључења зајма, већ је претходио. Јавно објављен у мају 1905, званично у почетку 1906, он се догодио у исто време, — не може се твдити да је ова једновременост потпуно случајна — са преговорима на дворовима. Но како је овај рат престао тек пошто се закључио трговинскп уговор, који је требао да ступи у снагу првог септембра 1908, а који је у осталом за сад суспендован, то излагање овог искушења мора да дође за првим. Овај економски рат, рђаво познат, па макар он био и једини за последњих сто ружичастих година за економију, заслужује вигае пажње и треба да буде испричан са неким детаљима. Пре Берлинског Уговора Србија није водила никакву царинску политику. Општа тарифа од 1864, која је заводила право ad valorem од 3 процента била је примитивно финансијско средство, које је требало да донесе извесне приходе благајни вазалног кнежевства; но оно није могло да буде довољно једној краљевини. Политика, у коју је гроф Игњатијев увукао српског кнеза, пре и нарочито за време српско-турског рата помагала 1 Ова.ј пројекат потписали су српски мпнпстар финансија и предсавници француских немачких и аустријских банкарских кућа. Тицало се једног зајма од 110 милиона, којпм је требало довршити наоружање, саградити нове железничке путове п исплатити остатак дуга са кратким роком. Наруџбине је требало нзвршити сразмерно, 40 у Француској, 30 у Аустрији и 30 у Немачкој. Саме наруџбине створиле су пријатељску поделу: француска индустрија примила је на себе да Србију снабде топовима и муницијом; остали артиљериски материјал, нарочито запрегу, требале су да спреме фабрике Круп и Шкода. Наоружање пешадијско (пушке и муницију) п матерпјал за железнице остало је аустро-немачкој индустрпјп