Delo

380 Д Е Л 0 тим самим тврди дајеизгубио снагу члан 25 Берлинског Уговора, који је Аустро-Угарској давао у Босни и Херцеговини ираво окупације а у Новопазарском Санцаку право комуникације; међутим он даље наглашује да Турска м о р а датп допуштење за грађење железеице Увац - Митровица на основу члана 25 Берлинског Уговора — оног истог члана за који је писац претходно утврдио да је изгубио снагу. Писац се даље труди да код читалаца створи уверење, да би управа Србије у Новопазарском Санџаку донела тамошњем (српском) становништву несрећу, док би му управа Аустро-Угарске донела благодети. Међутим је познато да је у крајевима, који су Србији пригхали 1878 г., данас сељак сопственик своје земље док у Босни н Херцеговини у имовинском погледу, и данас влада средњевековни аграрни систем; сем тога и број школа за просвећивање народа, у крајевнма који су прииали Србији 1878 г., релагивно, несравњено је већи од броја таквих школа у Босни и Херцеговини. Писац је направио и неколико грешака из историје: тврди да је Душанова престоница била у граду Расу, да су све сриске државе потпале под турску власт 1458 г. итд. Б. Милојевић. Преглед српске књижевности. — Г. Павле Поповић штампао је „Преглед СрпскеКњижевностп“.(Београд,штампано у новој штампарији „Давидовић", 1909, у 8°, стр. XXI 4- 486. Цена 4 дин.). У овој својој књизи г. Поповић је обухватио стару српску књижевност (до краја XV века), народну усмену књижевност (песме, приповетке, пословице, загонетке) и дубровачку књижевност. На крају је исцрпна библпографија. Ова је књига нисана вели г. Поповић у предговору, „да онима ко]и воле п проучавају нашу књижевност послужи као кратак преглед њен, и, уколико краткоћа допушта, као подлога за њихов научан рад... и да представи данашње стање наших студија о српској књижевности.“ Календари. — Уредништво је добило досад на нриказ ова календаре за 1910 годину. Једно је „П р о с в ј ет а“, издање друштва „Просвјете“ у Сарајеву (Цена 1 круна). Овај је календар доиста „прва народна читанка“, како је назива уредник г. Ђорђе А. Чокорило, јер у њему, норед календарског дела, има веома велики број мањих чланчића који говоре о многим гранама народнога живота. Читалац ће у њему доиста наћи лепе забаве и корисне поуке. Друго је „Пољопривредни календар“, који је уредио Александар Миоковић, а издало „Српско Пољопривредно Друштво". У њему пма неколико лепих чланака о прпвредним нитањима и других поука. Цена му је 0.50 динара. Владимир Јовановић. Проблем блиског Истока и пангерманска опасност (прештамиано из Архива за правне п друштвене науке. Београд. 1909. Стр. 29.) — У овој малој књижици наш познати политички писац, који се давно није јављао, расправља наше национално нитање таквим познавањем прошлости и принципа међународних односа, да јасно казују, да г. Вл. Јовановић није престајао пратити живот и науку. Ми топло препоручујемо ову књижицу нашим чптаоцима. 0 Лилиенкрону, од Милоша Трифунца (Београд, 1909.) — Доценат на нашем универзитету за немачки језик и књижевност, г. М. Трифунац, у краткој сво.јој расирави, интересантној и