Delo

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊНЖЕВНОСТИ 51 Р а б л е. Рабле је најпотпунији представник француског духа у доба ‘Обнове: особине расе и тежње времена ретко се где тако јасно огледају као у његовим делима Гаргантуи и Пантагриелу. У њих је он унео своје погледе на живот, своје знање и своја педагошка начела, и све то на уметнички начин. У једноме писму Гаргантуе сину Пантагрпелу изложен је идеал доброг васпитања: човек треба да тежи све да научп, да уђе у све области духовног рада, и још, поред тога, да се физички правилно развије. Циљ је; дакле, постатиуниверзалан; тоје општа тежња Ренесанса, пренесена, разуме се, из Италије. Рабле је био лекар, јелиниста, калуђер, радознали истраживалац старине и природњак: знао је много и имао је прави научнички дух. Али као добар Француз, он није био врло дубок. Он изражава ону сталну негативну особину расе која се огледа у неподобности за метафизику. Његова филозофија је филозофија Жана де Мен, филозофија Молјера и Волтера, који су најчистији представници француског духа. Сви они показују невероватно уздање у живот, несавладљиву радост живота. II по Раблеу, све што је од природе добро је: свет је добар, човек је добар; зло је вав природе и против природе. Овакво гледиште је скроз протнвно свакој метафизици и сваком религнозном моралу, оно сасвим обара хришћански аскетизам. II у оно време верске нетрпљивости са таквим проповедањем Рабле би отишао право на спалиште, да му се није нашла у помоћи друга једна особина француског духа: моћ владања собом и осећање мере. Заиста, његова доктрпна је изложена на начин који не вређа и не изазива, и она се може трпети у умерености својој. Он је оптимиста по природи својој. Његова љубав ка животу је опсежнија и јача него и у једног од претходника му и последника. Рабле је волео живот како се он само у оно време прве и разуздане експанзивности хуманизма могао волети; кад се хтело све одједанпут и све преко мере: учити, осећати и делати. Волео је живот, не као Ниче — апстрактно и из принципа, већ нагонски: п то стваран и осећајан живот, живот путн и живот духа, све његове облике и све појаве. Један облик само недостајао је. Са тим недостатком Рабле је у пуној традицијн француског духа, која је све до половине XVII века без :мало не искључивала жену из књижевности. Са одсуством жене, 4*