Delo

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВНОСГИ 53 диалектике, што их је икада француски дух учинио. Основна мнсао је иста коју ћемо доцније наћи у Паскаловим Мислима, т. ј. да је Бог све, а човек да није ништа. Из те основне мисли Калвпн извлачи сав иротестантизам онако како га је он схватио, сву теологију и сав морал. Његов стил је крепак, трезвен и чист. Бел је са разлогом о њему рекао: „То беше човек ком је Бог велике дарове доделио, много духа, изврстан суд, верно памћење, поуздано, речито и неуморно перо, опсежно знање и велику ревност за истином“. Језгро Калвинове реформе је морална сврха; у томејеон прави Француз. Не упуштајући се у спекулације и у решавање метафизичких проблема, он је ставио себи практичан циљ: подешавање и довођење у сагласност нашег живота са појмом •о добру и о Богу. Да би постигао такав циљ он је морао бити, и био је, врло добар познавалац људи, врло проницаван психолог. Описивањем општих моралних особина људских Калвин •стоји као претеча класичнога француског духа. Монтењ. Монтењ је сав у својим Есејима. Они су писани из дана у дан, на дохват, без реда и без плана; то су мемоари или, још боље, нека врста дневника. У њима се види најлепше уравнотежени здрав разум какав је уопште код једног човека могућ. Поред здравог разума, и друге особине француског духа су нашле израза у Монтењовим Есејима, на пр. практично схватање живота, недовољно хришћанско осећање, морални циљ његове филозофије, јесност у излагању, итд. Као филозоф Монтењ би бпо далеко значајнији да је могао да се уздигне над духом расе. Његова нространа интелигенција, почевши са општом сумњом. дошла би можда до крупних и дубоких резултата у области моралне филозофпје. Даље, то што је полазио увек од себе и што је могао да схвати и изрази опште човечанске тежње, показује у њему озбиљнога и природом одареног мислиоца. Али француски дух који је био јачи од Монтењове личности, дао је његовој филозофији нарочити правац и нарочити облик, који далеко од тога да буду за потцењивање, нису ипак прави израз великога моралног филозофа. Француски дух је зауставпо његову сумњу да не иде далеко и дубоко, и дао је пзвесан по-зитиван смисао његовим идејама.