Delo

68 Д Е Л 0 на сандуку, претресали хаљине и преиирали се око тога, штоје Кити хтела да да Дуњаши ону хаљину кестењасте боје, у којој је била, кад ју је Љовин запросио, а он је наваљивао да се та хаљина никоме не даје, а Дуњаши да се да плава. — Како не разумеш? Она је црномањаста и неће јој стајати... Ја сам то све прорачунала. Сазнавши зашто је долазио, кнегиња се, пола од шале пола од истине, наљути и посла га кући да се облачи и да не смета Китинки при чешљању, јер ће Шарл одмах доћи. — Она и тако ништа не једе ових дана и поружњела је, а ти је још узнемирујсш својим глупостима, — рече му она. — Чисти се, чисти се, драги мој! Посрамљен и крив, али умирен, Љовин се врати у своју гостионицу. Његов брат, Дарија Александровна и Степан Аркадијевич, сви у пуном накиту, чекали су га већ да га благослове иконом. Оклевати се није могло. Дарија Александровна морала је још да сврати кући, те да узме свога накудрављеног и помадом намазаног сина, који је требао да носи икону уз невесту. Затим је требало једне каруце послати по девера, а друге, које ће одвести Сергија Ивановича, вратити натраг... Уопште, комбинација веома сложених било је врло много. Једно је било несумњиво, — није се могло оклевати, јер је већ било шест и по часова. Благосиљање иконом није испало како треба. Степан Аркадијевич заузе комично-свечану позитуру, напоредо са женом, узе икону и наредивши Љовину да се поклони до земље, благослови га, са добрим и подругљивим осмејком, и пољуби га три пута; то исто учини и Дарија Александровна, па одмах нохита да иде и опет се помете у утврђеном реду[вожње екипажа. — Дакле, ево шта ћемо да радимо: ти иди у нашим каруцама по њега, а Сергије Иванович, ако би био тако добар да сврати, а затим да пошље. — Што, драге воље. — А ми ћемо одмах доћи. Јесу ли ствари послате? — рече Степан Аркадијевич. — Послате су, — рече Љовин и нареди Кузми да му донесе одело. III Гомила народа, особито женскиња, опколила је осветљену због свадбе цркву. Онп који нису могли продрети у средину,