Delo

106 Д Е Л 0 А шта да кажемо за уметноет напшх дана ? За наш модеран живот карактеристично је нешто, што за пластику мора бити кобно и убитачно. То је потцењивање човека и његова тела. Између нашега схватања човека и схватања античкога света лежи огромна провалпја. За нас човек нпје више средиште света, биће, пред чпје је ноге Творац ставпо Космос. Он је само један атом у васељени. Ток планета и неизмерна пучина неба, што се над њим своди, не паште се за њ нп за један тренутак. Наука и философпја гледају у човеку само средство егзистенције. Човек није више циљ сам себи исто онако као и биљка и животпња. Ничеова фплософија умало што не тражи, да се људи повуку у прашуме и пзједначе се са осталим живим створовима. Уз то је огроман полет на пољу науке васпитао савремене генерацпје, да беспрекидно теже откровењу истине. Објективност у науци иде уиоредо са објективношћу у уметности. II уметност, исто онако као и наука и философија, гледа на природу и на човека хладно и објективно и труди се, да проникне њихову еуштину п њихов живот. Највећп скулптор наших дана Огист Роден учинио је цроналазак као и савременп сликари импресионисти, да се за око једнога уметника форме човечијега тела мењају са променом светлосних п атмосферских појава. Осветљење, у коме се налазе; околина, у којој се крећу; тачка, са које се посматрају, чине, те оне никад не нзгледају онаке какве су у стварности. Оне за нас поетоје само онакве, какав утисак у једноме даноме моменту на нас производе. Задатак је једнога скулптора, да извесну форму изваја у мрамору плп излије у бронзи према импресији. коју она на њега чинп у једноме моменту. То је уметност, која помоћу светлоети и сенке зна да створп обиље нових проблема. Она је неисцрпна у истраживању свих могућности и њена је сврха управо и управљена на изналажење њихово. Уметност се на тај начпн приближила науцп: п она тежи изналажењу истине. Уз пркос безбројним неправилностпма и заобилажењима, ипак је у главноме јасан покрет, који у представљању човечијега тела у уметности иде кроз хисторнју, а који смо ми у најкраћим потезима пропратили од прехисторискога доба па до наших дана. Предсгава човека у сликовној уметности имала је