Delo

ЧОВЕЧИЈА фиГУРА У ХИСТОРПЈИ УМЕТИОСТИ 105 иравдима и контрасте праваца, па инак на место покрета, који би се пмао очекивати, обе статуе чине мирну импресију. Колосална снага, која се овде oceha, није се расилинула у нокретима, које воља није умела савладати, већ се сконцентрисала у овим снажним удовима. ,,IIepcej“ од Бенвенута Челини представља младића неразвијених удова, али се свугде опажа заобљеност форама. У Венецијанској школи, у којој, иоред Ђ о рђ она п II ал м е В е к н о, блиета име једнога Т ициј а н а, нарочита се иажња поклањала лепоме женскоме телу. Од времена Праксителова ннгде није култ женске лепоте био на такој висини као у Венецији. Жена се схвата као најфиннји бисер, као највећа драгоценост, као нешто најлепше у облику и у боји, што је могло понићи између неба и земље. Женска се фигура обожава са правим еротичним усхићењем. Уметници представљају жену сасвим нагу, како лежи на свежој трави каквога гаја или какве ливаде, на постељи или на дивану у својој соби. Она се иредставља као иасивно створење, које у тихоме и ничим непомућеноме блаженству ужива у своме еопственоме бпћу. Тако звана В е н е р а од Тицпјана (у Фпренцн) представља у ствари нортре једне од најотменијих дама гадашњега доба (херцогнње Елеоноре). Упоређена са нагим женскпм фигурама XV века, ова жена показује огромних разлика. Чак и у једној пасивној пози лежања њено држање има у себи отменога и краљевскога. Нема живнх, нервознпх гестова и грнмаса фигура Х\ века Све је тнхо и отмено. Са пменима великих уметнпка XVI века исцрпла се лнста мајстора у предсгављању човека и његова тела. Ренесанса је изрекла све, што јој је на срцу лежало. Разумљпво је, да се уметност ннје могла непрестано држати на истој висини. Исти процес, који смо констатовали у јелинекој уметности, ионавља се п овде. Носле ненадмашних уметничких дела, уметност постаје нервознија, театралнија, извештаченнја. Маниризам домпнира над ириродним; свугде се запажа тежња за патетичним и номиезним. Ваља само бацити иоглед на групу нознатога уметника XVII века Лоренца Бернини „Аполон u Дифне11, па да се одмах увиди колико се уметност наједаред изменила. Тежња за гпздавим, театралним н извештаченнм јасно избија на видик.