Delo

18 Д Е Л о петум мобиле (Демон Максвелов) и ово би дало значајну вероватноћу, да се из крајње фазе у коју космос може доћи, обнове појаве, које су се у прошлости збиле. Ово стање није немогуће но је само врло мало вероватно. Последице су Карнотовог закона ове: 1) Тенденција је у садањем свету дисипација енергпје механичке; 2) Свака ресторација механичке енергије, која није компензована својим еквивалентом дисипације немогућна је у неорганској природи и вероватно не постоји ни у органској; 3) У једначини Карнотовој Томсон (Келвин) гледа смрт природе, док по Тету (Tait) теорија енергнје садржи: консервацију, трансформацију и дисипацију енергије. Енергија је у стању трансформисања, што значи да има непрестаних губитка енергија, док не пређе у дисперзовану некорисну топлоту из које се рад не може добити, па ни остале физичке појаве. У датој количини топлоте у извесном телу има увек исте количине енергије, па била ма каква температура — због еквивалента рада и топлоте. Вредност је опште енергије капацитет да се она претвори у нешто корисније. За топлоту овај капацитет зависи од температуре, п однос између топлоте и температуре даје коефицијенат назван ентропијом, који казује, колико се губи моћ топлоте за прелаз у рад. IVIV После посматрања примена оба термодинамичка принципа на разне процесе физичке остаје нам да видимо крајње консеквенце њихове у тумачењу равнотежних стања у системима. Закључци овде изнети вреде за ма какве системе, физичке или социјалне, јер су и једнн и другп природни и са механистичког гледишта у толико различни, што су детерминисани разним бројем параметара. Стабилност је стање система окарактерисано у нарочитом динамичком стању процеса; апсолутне равнотеже нема у ирироди. Сунчани је систем стабилност динамичке природе. Принцин Карнотов се сматра као истина статистичка а не као ио све тачан и вечити закон, и оп произилази као истина из тих равнотежних стања процеса н промена.