Delo

20 Д Е Л 0 не упуштајући се дубоко у анализу доказа о основности овеаналогије, консеквенце су врло значајне о примени става о одржању и деградацији енергије. Примена ова два закона на постанак економских вредности дала би следеће. Капитал личи на топлоту. Радом се људским ствара капитал, радом и капиталом вредност — богаство. Нема потпуне еквивалентности између рада и капитала, рад је и овде енергија вишег квалитета но капитал. Канитал, његов капацитет, зависи од тражње у двема срединама, и, кад су све друге количине исте, настаје кружење капитала из средине где је тражња већа у средину где је тражња мања (прнродан процес). Обратно, капитал може из средине где је тражња мања да пређе у средину где је тражња већа преко створених продуката. Ово је вештачки процес, где се промене збивају утрошком рада. Ако се капитал, који је обично изражен у новцу, претвори у калорије, онда је његова вредност трансформацијона једнака са где је Т тражња мерена од апсолутне тражње. Његова је ентропија сума свих промена од доласка из првобитног стања у данашње. Његова ентропија бива све већа и већа. Рад се људски претвара у капитал из кога се делимично рад може добити. Капитал инвестиран у институције друштвене зрачењем губи своју снагу као тонлота моћ. Сваки однос између рада и капитала у стварању богаства, с обзиром на капацитет физичке средине, која ојачава организме, као вехикуле рада, појачава капитал на рачун могућег рада друштвеног. Тенденција друштва, која прогресом смањују корисност енергије из капитала, клони се по закону Карнотовом хомогеном стању, стварању средине, где се из акумулисаног канитала имају да створе продукти, за стварање могућностн за одржавање живота друштвеног. Аналогија у појави природних, социјалних и психичких могла би нас одвести на интересантне закључке ирименом два велика закона о одржању и деградацији енаргије, али се на овом овде даље задржавати нећу. К. Стојановић. (ВАСТАВИЋЕ СЕ)