Delo

РОЂЕНДАП 29» страшно и ужасно!... А ако се не покажем како треба и како се као с неким правом очекује, онда је још горе, управо најгоре! Министар му друг, ја немам десет година указне службе... несрећа, несрећа, господине мој! Ту заћута и изгледаше ми као да се већ покајао што ми се толико поверио. Али се одједном прибра и, после још једног испитљивог погледа, настави: — Ето зато, господине, и не иушим и не иијем, нити као човек пзлазим кудгод! Од куће у канцеларију и из канцеларије кући, то је сав мој живот! И моја жена, која је иначе врло дружељубива, ни с ким се не меша! Скомрачимо у повучености и чувамо се од трошкова... Ја нових ципела нисам видео на себи ево већ више од године дана. Долазе позоришта и циркуси и одлазе, али то за нас не важи ништа... Мене је све ово толико заирепастило, толико онеспокојило и толико ми страха унело у душу, да ми је сва моја ново-стечена филозофија живота одједном отишла бестрага. — Сад шта је, ту је — рече он и опет и испитљив и молећив поглед упре на мене. — А зашто не тражите премештај?! Он опет дубоко уздахну и тужно заклима главом. — Па у томе и јесте сва моја несрећа!... Ко овде западне^ ту и свршава. Одавде су већ двоје отишли на робију; једанје руковао касом, а један је из очајања продавао акта... Какав премештај! Шта нисам чинио за то, па ипак ништа! Чак је и овдашња варошка бабица, госпа Фемка, за то лично молила министра, па ништа! — А, збиља, колико их је у кући нашег господина шефа? — бојажљиво упитах ја и осетих неку зебњу у срцу. — Он и госпоја, деветоро деце, ташта и синовица; таман тринаест... Скандал! — И сви славе?! — Сви! — И синовпца? — И она, господине и брате мој слатки!... Још је срећа што не држе и имендан! Адајеи тога, ја бих досад, верујте, већ био покојни! Од тога разговора мене ухвати формална грозница, јер сам у глави срачунао да за једанаест месеца сваког месеца пада по једна прослава, а јеДног месеца две!