Delo, 01. 01. 1910., S. 419

412 Д Е Л О Неред, који је владао, манифестовао се такође и пуштањем у циркулацију, по врло ниску цену, благајничких записа, ангажовањем извесних прихода буџетских — као вишкова монополских — за по неколико година унапред, и т. д., и т. д. Али оно што најбоље карактерише ову ситуацију јесте факт, да је држава, у намери да закључи два зајма од 5 милиона са кратким роком, просто била принуђена да пристане на стваран интерес од 21%; а на годину дана раније (1900 г.) за зајам од 6,300.000 динара са роком од једне године, издала је преко 1,800.000 динара на име провизиона и интереса, или 28% од номиналног а 40% од стварног капитала. Ситуација је изгледала без излаза. Већ се говорило о другом банкротству, које би имало најнесрећније последице како за Србију тако и за њене кредиторе, који су унели у српске хартије око 500 милиона (ова је сума била подељена између Немачке 250 милиона, Француске 200 и Аустрије 50 милиона). Па ипак добро обавештени кругови увиђали су, да је ова очајна сигуација више последица озбиљних финансијских грешака него ли иоследица економске слабости земље. Стога се Париска Верза није устезала да пристане на т.зв. зајам за пречишћавање ситуације. Овај зајам, чији је стварни капитал износио 45,909.000 динара (номинални капитал бпо је 60 милиона), послужио је најпре за одужење летећег дуга1 који је тако тешко притискивао државну благајну. Посредна корист, исто тако знатна, од овога зајма састојала се у томе, што су нови иовериоци имали толико здравога разума да поставе извесне услове, од којих је најзнатнијп овај: уговор, који је потписан новембра 1902 г., „забрањивао је свако у напред давање обавеза Управе Монопола, и условио је да министар финансија може тражити вишкове који му припадају, тек пошто Самостална Управа закључи годишње рачуне.“ Шта је значила ова клаузула? Дотле, ма да је разлика у цифрама извоза и увоза била већа од износа плаћања у иностранству за службу дуга, ажија 1 Под термивом летећег дугатреба разумети летећи дуг у правом смислу речи: 27,044.000 дпнара; дефицит из 1902 г.: 5,739.001 динар: 7,431.000 дин. „ангажованих кредита", т.ј. изванредннх издатака. Пошто су угашене све ове обавезе, остало је од зајма из 1902. г. око 3,900.000 вишка. којим се користила државна каса.