Delo, 01. 01. 1910., S. 422

ИОГЛЕД НА СРПСКЕ фиНАНСИЈЕ 415 Требало је, према томе, да оне еву своју снагу посвете развијању потребних економских справа. Но ниједна од ових држава не може да води ову реционилну полптику зато што ниједна хишћанска нација на Балкану није потпуно слободна, пошто све оне имају знатан део својих земљака — Грчка већину свога народа — ван границе. Међутим турска управа није нпшта ни научила, ни заборавила.1 Расуло, угњетавање са природном последпцом, буном, не скндају се никако са дневног реда. Ослобођена браћа не могу остати равнодушна на вапај браће под јармом. То још није све. Пре једнога века балкански су хрншћани, не заборављајући да су разлпчног порекла (види дело Кузинери-а, француског генералног конзула у Македонији и нумизматичара) били заборавили, под теретом заједнпчке несреће, на своја стара ривалства. Великим силама, изузимајући један или два часна изузетка, није се свидео овај препорођај народности, који осујећава унаиред смишљене планове у време и на начин поделе Пољске.1 2 У место да раде на измирењу, подппрују мржњу; помажу час једног, час другог, али увек једног на штету другог. Тако су створена ривалства врло погодна но клијенгелу. Балканске државе јако су иогрешиле, што су се ухватиле у овакво коло. У место да теже за иолитиком савезу и узајамног попуштања, трудиле су се да потисну своју браћу. Резултат оваквих прохтева, којима се није умело управљати, и ових нретераних амбиција било је с једне стране одржавање Турске у Европи; с друге, скупе и крваве борбе за утицај. Јасно је, према томе, да свака од поменутих држава, место да се посвети једино своме економском развијању, мора да држи војску много већу но што јој то средства допуштају,3 пошто истовремено има да се чува од угњетавања мусломанског и од 1 Реч је о управп султана. Дај Боже да нова управа промени метод, колико у интересу хришћана, исто толпко и у свом властитом. 2 Видети радове Албера Сорела о Источном питању у XVIII веку. 3 У Србији 26% од буџета трошп се на министарство војно; 26% на службу дуга чпји је највећи део непосредпо или посредно на војне пздатке, т.ј. с економске тачке гледишта па непродуктивне издатке. Проучавање грчких u бугарских буџета даје сличнп резултат. Овим се издацпма мсгу додати један добар део издатака на дипломацију и готово сви издаци на тајне сврхе. Даје другојачија међународна сптуација, балкапс.ке би државе имале здраве финансије и повољан економскп положај.