Delo, 01. 01. 1910., S. 425

418 Д Е Л О ринску иолитику. Општа царинска тарифа од 1864 године, уводећп царињење а d v а 1 о r е m од 3%, била је примитивно финансијско средство, одређено да прпбави пзвесне мршаве приходе благајни једне вазалне кнежевине; оно не би било довољно једној краљевини. Политика, у коју је гроф Игњатијев увукао своју владу, пред, а нарочито за време руско-турског рата, фаворизирала је и сувише јавно једну балканску словенску нацију на рачун друге. И, као што су руске публициете то много пута спомињале и жалиле, она је бацила Србију у наручје Аустрији. У току берлинекога конгреса, делегати краља Милана закључе са њом царински савез. То је био одговор на Сан-Стефанскп уговор, који је стварао Велику Бугарску. Међутим Скупштина је нашла да се отишло даље но што треба. Она послуша гласове који су јој говорили, да су царински савези, Z о 11 v е г е i n - и, увек претходили стварним савезима. Берлинска конвенцпја буде одбачена. Па ипак трговински уговор, закључен са Аустро-Угарском три године доцније, 1881 год., није се много разликовао од царинског савеза. Монархија учини такве уступке Србији, какве не би учинила ни једној другој пољопривредној држави, а Србија опет, са своје стране, даде аустро-угарској индустрији положај више него ли нривилегпсан. Да би се постигао овај циљ и уништила слободна игра тачке највећега повлашћења, дало се особито растегљиво тумачење термину „погранични промет14.1 Нови уговор од 1893 г., истина, на протесте других држава, које увозе у Србију и српскога 1авнога мњења, изједначио је Аустро-Угарску с осталим државама, не престајући да чини Србијп готово исте изузетне уступке.1 2 Она је пристајала на ову жртву очевидно из политичких разлога. Пошто се сав српски извоз, тако рећи изливао у њу, држала је Србију у својим рукама. Нека јој се само политика, која се води у Београду, не свиди, имала је јединствено средство да је спречи: да затвори врата извозу. Зна се да се на 1 Познато је да тачка највећег повлашћења не вреди l-o у случају царинског савеза, 2-о што се тиче иривплегија датих пограничноме промету. Алп у обичним случајевима, овај промет, коме се морају учинити извесни уступци, има потпуно локалан значај. 2 Ради веће детаљности и бољег разумевања термина „погранпчаи промет“, видети прилог С, чланак б п 7 уговора од 1893 г. у збирци „Српски трговински уговори“, стр. 127—129.