Delo, 01. 01. 1910., S. 434

АНА КАРЕЊИНА 427 дан Љовин спреми за свастику четворну запрегу и послугу, састављену од радника и коњаника, врло ружну, али којаДе могла довести Дарију Александровну за један дан. Сад је то било, истина, тешко за Љовина, кад су коњи иотребни били и за одлазак кнегињин, и за бабицу, али осећаји гостопримства нису му допуштали да дозволи Дарији Александровној да узима коње по селу; осим тога, он је знао да је сума од двадесет рубаља, што су тражили Дарији Александровној за овај нут, била за њу врло значајна, а новчане ствари Дарије Александровне. које се налажаху у врло рђавом стању, знали су н осећали Љовини као своје властите. Дарија Александровна, по савету Љовиновом, отпутовала је пре зоре. Пут је био добар, кола повозита, коњи су трчали весело, а на боку, осим кочијаша, седео је нисар место лакеја, кога је Љовин послао ради сигурности. Дарија Александровна беше задремала и пробуди се тек кад стигоше до механе, где је требало коње променити. Попивши чај код оног истог богатог сељака домаћина, код кога је свраћао Љовин кад је ишао у госте Свијажскоме, и поразговаравши се са женама о деци и са старцем о грофу Вронском, кога, је овај много хвалио, Дарија Александровна у 10 часова крену се даље. Код куће, услед брига о деци, она никад не имађаше времена за размишљање. Зато сада, на овом простору пута од четири сата, све пређашње задржане мисли нагомилаше јој се у глави и она пређе у мислима, као никад дотле, цео свој живот са најразличнијих страна! И њој самој беху чудновате њене мисли. Спочетка је мислила о деци, за којом је ипак бринула, ма да је кнегиња, а што је главно Кити (она се у њу више уздала) обећала да ће на њих пазити. „Да Маша опет не отпочне своје несташлуке, да Гришу само не удари коњ, да се Лилин стомак још више не покварп." Али затим питања садашњости смењивана су питањима најближе будућности. Она поче да мисли о томе, како треба ове зиме узети у Москви нов стан, променити намештај у гостинској собп и направити бундицу најстаријој кћери. Затим почеше излазити пред њу питања даље будућности: како ће извести децу на пут. „Девојчице још и којекако“, мишљаше она, „али дечаке?“ „Лепо, ја се сад занимам с Гришом, али то је само стога што сам сад слободпа, не рађам. На Стиву, разуме се, не може се рачунати. И ја ћу уз припомоћ добрих људи извести их;