Delo

X Р 0 Н II К А 4б1 где се писмено становништво груиише по језику, излази да је нисмених само 16,98% (таб. 32., стр. 82.); у таблицама где је писмено становништво груписано ио вери, излази нисменпх да има 16,99% (табл. 33. стр. 86.). По овим детаљнијим таблицама излази да је код нас на 100 становника (без деце исиод школске старости) нисмено само 17 душа, а 83 су потпуно неписмени. Ови су бројеви неутешни, али, што је још горе, опет су и они неистинити. По нашим статистичким подацима у писмепе се рачунају и онп који знају само име своје неким јероглифима симболизиратп, а многи баш и од оннх што уме неку реченицу написати, не уме се служити књигом. Да су наши људи, који се у статпстици воде као „писмени“, у великом броју, у ствари, н еи и с м е н и, знаће сви они који су вршили дужност надзорника основних школа. У великом броју нашпх школа, излазе деца из школе (бајаги свршила четири разреда) толико неиисмена да не умеју датум и своје име написати. Сем тога, ко се год неким нослом бавио no сеоским општинама, могао је приметити да има велики број великих општина, у којима нема писмена човека. Чак и свештеници су у неким крајевима а п с олутно неписмени. — У питомој Ресави скоро се десио овакав случај: у једној великој општини био је писмен само општпнски деловођа (ћата), ади он није из те општине, већ дошао преко Мораве. Једне ноћи убију ћату и онда за све време, док нису, на страни, нашли другог ћату, није општина могла ништа радити, јер нико није био писмен. Ми се хвалимо да имамо врло прост и лак правопис, али која нам је корист од тога кад неумемо том лакоћом да се користимо. Бугарски начин писања и читања много је компликованији, али су они ипак постигли боље резултате у писмености, јер они имају 30% писмених. Нисменост се не може унети у народ без школа. Међутим, ми немамо школа. У Норвешкој једна школа долази на 270 становника, у Белгији на 600, у Бугарској на 860, у Румунији на 1470, а у Србији на 2200 становника.1 Србија је толико културна да јој се школе смањују. Тако 1904 г. имала је 1267, а 1906 г. 1243 школе. Кад овако стојимо са темељом на који се зида култура сваког народа, она шта можемо очекивати од друштвене кул1 Место шкока ми смо отварали кафане, јер док смо скунаторили 1270 празних и неуређених школа, отворили смо 3400 пунпх кафана и механа. 29*