Delo

Ч. Л0МБР030 41 су они били нижег васпитања и ноложаја у друштву. Ову реч први је поменуо Кук, који је 1773 године нашао на неким полинеским острвима тај обичај у велико распрострањен и чуо да га зову tatau, што је он превео на енглески tattow. Међутим тетовисање је постојало од како је света и века. Мојсије га у својим законима најстрожије забрањује а тако исто и Римљани. Кажу да су стари Трачани, Илирци и Дачани често се тетовисали, док су Римљани своје робове бележили тим знацпма, а тако исто и теже злочинце. Изгледа да је тетовисање у ночетку вршено у циљу донадања код прастарих и дивљих народа пошто су они голи ишли па се све шаре на њима могле лепо да виде. Зато је доцније, кад су људи почели да носе одело, овај обичај постепено стао да';се губи. Данас се он највпше виђа код морнара и јавних женских. Сан Анђело онисао је једног злочинца који је имао на телу 106 тетовисања из којих се могао сазнати цео његов живот. Код јавних женских налазе се слике разних ствари, које опомињу на љубав, цвеће, срце, имена њихових љубазника итд. Веома би далеко отишли кад би овде, ма у кратко помепули све остале знаке дегенерације, које Ломброзо износи у свом великом делу L'uomo delinqueute, као ћосавост, мален узраст, разрокост итд. По његовој теорији рођени злочинац има густу косу а нема бркова и браде (или су длаке врло ретке) лнце му је бледо, велико п неправилно, вилице јаке а уши одскачу од главе. Уста су дебела, чело узано и јако у назад повучено, руке неправилне и здепасте, леваштво и назад тетовисано тело. Из свега овога види се колико далеко мора да је човек од Белведерског Аиола па да има тип једног злочинца. Познати нервнн лекар М е б и ј у с нашао је да су веома ружни људи највећи израз дегенерације и да су они говор прнроде који сваки може лако да разуме и најсигурније средство против љубави. У средњем веку при судским расправама, кад се истпна није могла тачно да сазна, сматрао се за кривца увек онај који је ружнији. Ломброзо је на основу обичне логике закључио да кад има народних тинова, које свакп признаје да постоје, исто тако мора бити и злочнначких типова, нарочито кад се нађе на њима толико знакова дегенерације. Овој теоријп стојн на супрот дефиниција Фирховљева, но којој је само оно типично што се дуже времена продужује и чини правило. Али у одбрану