Delo

Ч. Л0МБР030 43 свим ногрешно мисле да ту нма неке духовитости и ако је празноверица сем сељака највише раширена код злочинаца. Чак су они и религиозни и то не по философском убеђењу саме вере већ само у спољна обележја религиозног ритуса. За Нап.уљ зна се да је најрелигиознија варош у Европи док у исто време тамо има највише злочинаца. На великим црквеним литијама Један повећи део оне поворке што иде за свештеницима, састоји се из елемената који су већ чешће имали сукоба са полицијом и нравосуђем. Чланови тако зване каморе не иду по тим процесијама само због тога што се у метежу може лакше красти, већ пз правих религиозних побуда. И код нас је позната она банална прича о убицп који је за неколико гроша лишио живота једног путннка, али печено ииле које је код њега нашао, и ако је био гладан, није хтео појести јер је бно посан дан. Те нелогичности за нормалног човека, нису ни мало бесмислене за једну дегенерисану особу. Како злочинци немају у себи никаквог моралног ослонца то се одају врло често женама, пићу и коцки како бн овим јаким дражима заситили своје главне животне потребе. На тај начин они се лако пронађу и полиција после сваког већег убиства прво обилази механе и проститутске радње. За великог талнјанског разбојника Пранцини-ја кажу кад је заклао једну женску, да је то извршио са највећом рафинеријом и да се то убиство неби никад ухватило да нпје дијаманте, које је од ње упљачкао и који су у свим новинама били описани, поклонио једној јавној женској. Женски злочпнци већином се рекрутују између проститутки. Познати женски лекар Паулина Тарновска нашлајекод 150 проститутки у Петрограду већином малу лубању, код 82'6% знаке дегенерације, код исто толико пијанство родитеља, 56% слабу иптелигенцију и најзад код 30% јектику у родитеља. Многе проститутке пошто пређу 40 година и нису више за свој посао постану злочинци и то не као крадљивци већ убице, већином тровањем. Друге жене ретко се одају таквим злочинствима и ако се деси да су убице то бива обично у њиховој породици — убпство мужа. Тарновска је правила врло многа посматрања на женским кривцима и дошла скоро до истпх резултата до којих је и Ломброзо дошао. Она није нашла да су узроци спољни, већ увек унутрашњи тј. у самој организацијп тела и духа. У свима скоро случајевнма могла је она конста-