Delo

44 Д Е Л 0 товати врло јасне и видљиве знаке телесне и душевне дегенерације. Да беда и невоља донекле имају утицаја на постанак злочинства не може се одрећи али исто тако може се казати да је скроз погрешна она теорија по којој ће злочинстава нестатп са света кад се реши социјално питање. Апсолутно је немогућно иредставити да ће наше друштво једнога дана тако бити организовано да злочинстава никако не буде. То је већ због тога нетачно што се све врсте злочинства не рекрутују из сиромашног сталежа већ их има доста и код имућније класе. Али има један други фактор којп је моћни покретач злочинства и кад би се он уклонио, нема никакве сумње, да би се њихов број необично смањио. Не би ни онда сасвим пестало злочинстава, јер ће се увек рађати аномални типови, на које нпје могућно утицати изборним спаривањем по Дарвиновој теорији. Тај је покретач алкохол. Само неколико цифара да поменемо па ће се видети како огромну улогу игра алкохол у преступима и злочинствима. Познати лекар казненог завода Б е р, нашао је код 32.000 осуђеника, које је он посматрао у 4Г7% случајева да је кажњиво дело извршено у пијанству. Код нреступа против морала чак у 77% алкохол је главни покретач. Од свију тешких телесних повреда и убистава пунпх је 34% извршено у недељу, коју хришћански свет светкује алкохолом као 7 дан који треба да је одмору посвећен, а 50% догодило се од суботе до понедеоника у јутру. Како велику улогу игра дегенерација у постанку злочинства види се и отуда што криминалне особе много чешће болују од душевних болести но остали људи. Док се рачуна да у средњу руку од 1.000 становника 4 полуде, дотле код злочинаца ова сразмера износи 4 на сто, а то је равно десет пута више. Ту се чешће брка и узрок са последицом јер се може узети да су многи од злочинаца пре извршења кажњивог дела били душевно болесни. Те болести могу бити понекад тако нејасне да их једва и стручњак и то тек после дужег посматрања може да оцени и категорише. Пре 40 година оиисао је један знаменити енглески психијатар неко особено душевно стање, у коме изгледа да свест нпје много поремећена, али су моралнп осећаји тако закржљали да их скоро никако и нема. Он је то стање назвао moral insanity и то се име и данас у науцп одржало, и њиме се обеле-