Delo

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА Многим нашим савременицима, како богатима тако и сиромашнима духом, религија изгледа као неки стари замак, чији су рогљеви и врхови порушени, чији су зидови избушени и пролокани, капије попадале, врата накривљена и прагови избијени. У томе замку становала је некада властела, јер тада је он био и подесан за становање властеле. Сви конци људског друштвеног живота потицали су тада из њега и утицали у њега. У њему су се војске за бој опремале и после боја одмарале и награду добивале. Трофеји научника и ратника, уметника и трговаца, доношени су ода свих страна и вешани у њему. Речју, без тога замка људи, и патриције и плебејци, нису могли ни замислити свој живот. У њему се сваки новорођени морао пријавпти — друкче није ишло — да би добио одобрење за живот; у њему је сваки при стунању у живот, као при уласку у ботаничку башту, добио масу планова, правилника, путоказа, објашњења и упустава, којих се имао строго придржавати. Ко би се у лавиринтској мрежи стаза умео наћи те с њих не би никада скренуо, томе се обећавала премија среће; коме би се пак од жене рођеноме нога омакла вап једне просечене путање, томе се нрорицала тежа судбина него ономе које остао нерођен. Тај је замак био властан над телом и душом својих ноданика, т.ј. свпх људи, и госнодарио је неограничено сваким моментом њиховога не само овога живота но и онога пре њихова рођења п после њихове смрти. Алп време, тај општи непријатељ који, како онет другим нашнм савременицима изгледа, уираво и пе постоји, куцало је вековима својпм нечујпим чекићем у рогљеве и врхове тога поносног замка, разгризало стене, истављало врата и бушило