Delo

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 81 За нашега песника природа је једно уметничко дело, и то дело које поражава, усхићава, покретљиво, жнво уметничко дело; премда старо, ипак увек младо, премда и трошног материјала, ипак неразрушпво и непролазно премда у привндном нереду и немарности као жена у гардероби, ипак увек у највећем реду и увек најмарљивије одевена у богато рухо, кога она и сувише има. јер „аљинах је ua небеса доста“. (Г. В.) Али паш језик је недовољан. Недовољно је рећи за природу да је она једно уметничко дело. Природа је нешто више, она је уметност сама, да, целокунна уметност. Она је ars artium, ако би и овај израз био довољан. Она је збир свију уметности и, наравно, збир свију уметничких дела. Тојеједна бескрајна галерија у блеску боја и блиставости грађе, у неизмерној маси форми и још неизмернијој множини егземплара. Најближе човеку лежи његова мајка земља „окићена цвијетним временом“, огрнута својпм зеленим плаштом, заносна својом лепотом и младалачким здравпм смехом. У даљини прелива се „свод плаветни неба свештенога „брилијантиим засијат сјеменом; још даље; „насијата кола са сунцпма „свако сунце предводи мпрове (Л. М.) „а мир сваки своју сферу има, (ib.) док поглед смртнога не сустане н не утрне у даљини: „где су сунца само капље свјетле „а мирови једва видпе искре“. (ib.) Сваки овај „мир“ савршено је дело, али не једино скулпторско, због богаства својих форми, нити једнно сликарско, због лепоте боја, пи музичко, због свог сиренског „слаткогласија", ни једино архитектонско ни поетско, но сваки је све ово у исто Дело, 54. кн>. 6