Delo

82 Д Е Л 0 време. Савршено дело, велимо ми! Но, о, колико је ступњева савршенства у васиони! Цела васиона, уједно узета, представља тек савршенство лепоте. Ми не достижемо нашим умом ни ову целину ни ово савршенство. У нашим су очима и делови ове целине савршени, јер за нас мале један део васионе изгледа већ целина, чијој лепоти не можемо да се надивимо, нити да је изразимо. Макрокозмос не може да стане у микрокозмос. Целина је недостижна не само нашем логичном уму, но и нашој најбогатијој машти. „Мјесто очих да два сунца никну, „и идеју један вијек смртни „да по царству небовлатца прате, „не би њини свијетли погледи „величанства небесне преласти „свеколике могли прегледати“. (ib.) Све што је нама смртнима доступно, то је један „свод“ ове сјајне, порфирне палате Божје, која по азуру плива и у бо.јама се прелива и то онај свод, „што с‘ огледа у пучину нашу“. Па кад је овај један свод палате за наше око и наш укус тако величанствен, тако неизмерно леп, каква ли тек мора да је сама палата? Шта су све лепе људске маштаније о ваздушним вилинским и змајским дворовима према милијардама стварних ваздушних дворова, који један другог „погледима држе“ или „за свијетле власи повјешани?“ Шта је људска машта могла тако ч^дновато сазидати, што стварност својом чудноватошћу не би превазишла? Замислите само једно сунце са његовим сјајним пратиоцима и реците, да ли је икад машта људска окружила једног багдадског калифа тако сјајном, тако нослушном, бојеном, раскошном, блиставом пратњом! Замислите с колико погледа посматра сунце своје пратиоце ода свих страна, па реците, шта је с њим у сравњењу један сироти стооки Аргос! Замислите крилате виле и змајеве и сравните са једном живом, светлом лоптом, једном звездом, која и без крила по етру лети, носећи у своме крилу безбројни пород свој!