Delo, 01. 07. 1910., S. 58

ПОВОПАЗАРСКИ САПЏАК 53 des troupes en nombre suffisant, selon ности, не може бити сужено овим одla besoin des circonstanees, ne doit редбама, pas etre restreinte par ces dispositions. Засебним „Аппехе a la Couvention“ утврђено je да та места буду Прибој, Прпјепоље и Бјелопиље „између граница Србије и Црие Горе“, као и да број војника ио овпм гарпизонима не сме upehn цифру од 4—5000 људи. У истом акту је предвиђено, да ry случају да Аустро - Угарска зажели да промени које од ових места пребивања, о томе треба да се непосредно споразуме са Високом Портом.1 Као што се из ових одредаба да јаспо видети, ио Берлипском Уговору Аустро-Угарска је у Новопазарском Санџаку добила право двоструке међународно-правне службености, и то право војне и саобраћајне службености, којејеона искоришћавала све доујесен 1908. године. Говорећп о намерама АустроУгарске на Балкапу за време српско-турских ратова и о резултатима које је она постигла на Берлинском Конгресу, чувени државно-и међународно-правни иисац, Ханс Шнелер, правн овакав резиме: „Готово нетражена дала се за то ирилика (Аустро-Угарској) поводом догађаја на југо-источпој граници царства, и Андрашијује прихватио тим радосније, што се таквим прошпрењем аусгро-угарске утицајне сфере, у правцу на псток, отворила за аустријског двоглавог орла за будућност неочекпвана перспектива. Јер, кад се он једном увукао између малнх држава Србије и Црне Горе, и кад буде имао у рукама војнички најважнпје положаје у Новопазарском Санџаку, то ће он онда да господари са ове стратегијскп тако важне висоравни, која је п у ранија времена бивала често позорница крвавих судара, иутем митровачким, где се завршује солунска железничка лилија. Пмајући ове положаје, могле би аустрпјске трупе, ако би се полумесечево царство у Евроии сурвало, без великих тешкоћаниз Бардар cnhii до Солуна и тако се утврдити на Јегејском мору. А како би сјајна, пунонадеждна будућност била овпм осигурана за аустријски извоз, о томе је он такође бпо нотпуно на чисто“.1 2 1 Цео развој овпх засебнпх иреговора и текст видп код Јов. Ристпћа: Дипломатска Историја Србије, t. II., стр. 289.—319. — Још одмах је један аустријски гарнизон, у место у Бјеломиољу, смештен у Плевљима. 2 Dr. Ханс Шнелер: Државно-правни иоложај Босне и Херцеговине. Превео Dr. Мил. Р. Веенић. стр. 18.—19.