Delo

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКПХ II СОДНЈАЛНПХ ПОЈАВА 23 такође ритмичка, јер се технпка и људски рад мењају са временом и прогресом друштвеним. Кад је овака природа главннх фактора економске нродукцпје и нотрошње, понуде и тражње, онда је разумљиво: да се у овим нојавама економским јављају и то често крпзе, праћене иојавама социјалним, које иотичу из промена равнотежних, постојећпх динамичких стања у социјалним срединама. Везе поменутих колпчина: рада и капитала, — рачунајући нод каииталом све факторе, из којих се у вези са радом ствара продукција (новац, инвестиције, земљу, агенсе ириродно-физичке, разне силе и друго) — даје оно, што зовемо економском енергијом. Економска енергија је ритмичка, обично прогресивне природе, као што је случај са факторима, радом и капиталом, од којих она зависи. Ритмпчност економске енергпје условљава пролаз ове појаве економске кроз критичке гачке и крпзе. Веза енергпје, рада и капитала даје прву енергетичку једначину, чије решење даје одговоре на све појаве економске. Решења су овде могућа, као што смо у ранијпм главама показали, кад су дати емпирички закони, као што је поменути закон о односу ансолутне према релативној вредности. За решење су нотребне стварне границе, у којима се креће извесна од енергетичких економских количнна у дотичној средини и ове су границе обично ниже од граница, до којих може доћп свака по наособ, да нема отпорних, пертурбационих узрока, који су условљени природом економских, социјалнпх средпна, у којима се појави збивају. Границе, међу којима се крећу промене појединпх количина, дају податке за нивое и услове за збивање процеса по Карнотовом ставу, — по принцину ентроиије. Ако се рандман економског механизма, — зампшљајући нод овим механизмом социјалне средине склопљене из разних редова, — прати у историјском наиредовању, онда се и за сам рандман могу наћи, како појаве ритмичне, тако и пролазп кроз критичке тачке. Рандманп су, разних социјалнпх средина и истих у разним еволуционим стањима, неједнаки. Ако се цело друштво сматра као један механизам онда је прогрес економског развића у вези са највећим рандманом: како продукције тако и потрошње и богаство, како релативно тако н апсолутно, пролази ритмичкн кроз критичке тачке, које леже у разним нпвоима према фазама еволуционим самога друштва. Кад еволуција каквог усамљеног социјалног спстема или система општег, склоп-