Delo

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 33 Са енергетнчког гледишта, прелази са једних форама у друге ма ког система, сматрајући системе као механизме, леже у потпуном искоришћењу односа једне врсте енергије у другу: топлоте у рад, капитала у рад, рада у топлоту и капитал и т. д. Еволуција је системска у већем рандману тих система. Више форме из рада добију више топлоте но ниже, али у том бољем искорпшћењу постижу се једновремено и крајње еволуционе етапе у формама системским, механизмима природним. Стања су све нестабилнија са гледишта механичког, што су рандмани већи и утицајп су пертурбациони многобројни, да промене изазову у вишим формама еволуционим. Овде леже тумачења узрока изумирању специја, кад се постигну највеће величине тела (loi de l’augmantation de grandeur du corps); и тако ce тумачи нестанак јако развпјенпх народа културних. Сваки је народ иропао у последњој својој највишој еволуционој етапи, само што на жалост има много градација између ових последњих етапа у разних народа. Најнижа етапа једног народа често одговара највишој другога, и у томе и лежи она разноврсност и разноликост у еволуцији општој. Како су, при постигнућу последњих етапа еволуционих какве специје, извесне социјалне форме или ма ког система физичког, многобројни узроци спољни а и унутарњи системски, да се спречи долазак у последње етаие, отуда могућност појава нових специја, варијатета, нових социјалних система и мултиформност форама. Постанак се ових разних нових прелазних етапа, до крајње еволуције, тумачи онда разним узроцима, који се разно крсте, према месту где се систем посматра. Каже се: да су добивена стања резултанта из разпих комионената, да су стања постала укрштањем, наслеђем, акомодацијом, мешавином, додиром посредним и непосредним и т. д. Ако цео органски свет, рачунајући ту и системе социјалне, посматрамо без обзира на форме и промене морфолошке, посматрамо са енергетичког гледишта прелаза енергије једне врсте у другу, онда он у једном моменту представља известан квантум физичке енергије, која се мења по енергетичким једначинама: утицајем спољне природе (рад) и утицајем наслеђених диспозиција (капитал) за еволуирање поједпних делова тог општег система. Границе су многобројне и разнолике у којима се промене могу збивати енергетичких количина; а у вези су са тим границама и трансформациони коефицијенти за прелаз једне Дело, књ. 57. 3