Delo

МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! 0, пали смо ииско. У вечну ноћ нас нагпе воде зубље, А чини нам се сунце нам је блиско. Мремо без свести, тонемо све дубље. Раскрстили смо са прошлошћу гњилом, У ноћ зала је погребосмо целу, Будућност својим љуљушка нас крилом. Сами у своме грцамо опелу, А чини нам се то је песма дана, Песма спасења и живота млада. Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада. А чини нам се да здерасмо маске. Разлупали смо богове и горди Слушамо голих речи празне праске. И слични дивљој Атилиној хорди, Жртвенике смо развејали давно. И сад без вере у магле јесење Дршћемо бледи и плачемо стравно: Срушеног храма дави нас камење. Пустош без искре светлости што плама Скуд око нас је, а нама се чини Истине зубља да гори у нама И да нас води небеској висини. Зар је већ јесен човекових дана