Delo

МРТВИ БОГОВИ 41 Посула иње по срцу, затрне Последњи спомен прошлих великана? А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова. 0, ја бих радо приче праисконске, Ја волим бајке: младости су пуне, У њима јек је трубе јеликонске; Док ваша cpeha по гробљима труне. Нек’ моја cpeha сања и на лажи, Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најм^дрији гробари га плаше. УУ дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушеннх гледам жртвеника. Бесциљан живот без вере и моћи Блуди по магли н грца без крика. М. Боји£ *0*