Delo

468 Д Е Л 0 над једним и над другим. Осим тога не треба изгубити из вида,. да је Даламберу и Лагранжу језуит Бошковић био бар истотолико антипатичан колико и научнпк Бошковић. У седмом одељку (стр. 109—122) изложена су Бошковићева решења проблема о геометријском облику сађа код пчела, у осмом „једно питаље из комбинаторшсе" (стр. 122—128), а у последњем, деветом Бошковићево мишљење о логарнмима негативних колпчина, које је он изнео у једној непублицираној расправп. Ово мишљење Бошковићево има великог интереса за филозофију математике с тога, што Бошковпћ целу контроверзу око логаритама негативних количина своди на нејасност и непрецпзност. која влада у извесним основним појмовама модерне Математике. У такве појмове рачуна Бошковић, норед појмова бесконачно великог и бесконачно малог, о којима је раније било говора, појам пмагпнарних количина, мултпплпкацпја и днвизија негативним количпнама итд. (стр. 129). Прп крају овога реферата још ћу наноменути, да је Варићак како у Уводу своје расправе (стр. I—IV) тако и на многим местима у самој расправи навео мноштво мпшљења модерних научника и мислилаца о Бошковићу. Нарочито је важно мишљење Лорда Келвина, највећег физичара деветнајестог века, о Бошковићу (стр. IV). Не мање је важно и мпшљење једног од најновијих историчара фнлозофије, Е. Каспрера, који у своме делу „Das ErkenntnisprobJem in der Pliilosophie und Wissenschaft der neueren Zeit,“ II Bd. 1907, говорећи онширно o Бошковићу (стр. 392—403) назива његово природно-филозофско дело ,,das naturphilosophische Hauptwerk der Epoche.“ Споменућу још да је и најглавнији преставник финитпстичке доктрпне међу модерним филозофпма француским, недавно умрли Франсоа Евелен,1 своју латпнску докторску тезу нз год. 1880 посветно нзлагању Бошковићеве теорије простора и времена.2 др. Бранислав Петронијевић. 1 0 фннитистичкој доктрпни ЕвеленовоЈ (Fran<;ois Evellin), коју је он изнео у својој чувеној докторској тези „Г Jnfini et la Qiiantite“ из год. 1880и другим својим саисима, ја сам опширније критички расправљао у додатку мојој расправи „Zeno’s Beweise gegen die Bewegung“, која je изашла год. 1906 у „Archiv fiir Geschichte der Philosophie" Bd. XX, S. 56—80. 2 0 Бошковићевој теорији матерпје говори u Едуард Хартман у своме делу „Die Weltanschauung der modernen Physik“ 1902, S. 180, ao његовој теорији иростора Лешала (Georgds Lechalas) у својој књизи „Etude sur l’espace et le temps“ 2-eme ed. 1910, p. 275.